Ne verujem da su ljudi dobri dok se ne dokaže suprotno. Meni je baš od starta suprotno. Dokaži dobrotu, ako postoji.
Ne verujem da Bog postoji, jer da je tu zar bi prećutno gledao kako nevini stradaju, deca gladuju, a ljudi na rubu žive, zarad onozemaljskog uživanja i nagrada?
Nagradi me dok postojim. Uoči me sad i ovde. Nakon smrti ionako niko ne zna šta nam sleduje.
Ne verujem da je društvo demokratsko ni da ravnopravnost postoji, ma kako neki mislili drugačije.
Ne verujem da je bolje ćutati i da pametniji popušta, jer na primeru višedecenijskog ćutanja živim sve te posledice. Zaostavština je to nekih starijih i pametnih navodno.
Ne verujem objavama na društvenim mrežama, jer ono što se proživi, to se ne stigne objaviti. Zato se drugima servira privid vredan jednog lajka.
Ne verujem u sreću koja štrči sa svih strana i nametanju dobrote. Verujem da lepe stvari tinjaju daleko od očiju javnosti.
Ne verujem da se voli samo jednom i da za nekog postoji samo jedna prava osoba, jer niko nikome do kraja nije kompatibilan. Zato se u fragmentima i pronalazimo.
Ne verujem da se uspeh postiže preko noći, jer trnje u petama još žulja ove noge koje ni do pola puta nisu došle.
Ne verujem da si manje muško ako plačeš, voliš i pokazuješ to. Jednako ne verujem da si manje žena ako nisi u stanju pokazati emocije.
Ne verujem da je svet crno beli, jer dugine boje ga čine posebnim.
Ne verujem da postoji opravdanje da one u duginim bojama kamenujemo, jer ljubav ne pravi razliku.
Bio star ili mlad, strejt ili gej, transrodan ili transeksualan, nedefinisan, svoj ili tuđi.
Ne verujem da nemaš pravo voleti.
Ne verujem da sreća kratko traje, a tuga opstaje, samo sam svesna da nismo naučeni biti srećni.
Ne verujem da smo u stanju biti kompetentni za sve, a u suštini ne znati ništa.
Ne verujem da ne znamo koliko je veliko naše neznanje.
A opet ne moram ni verovati, da bih sve to svakodnevno radila i živela po načelu lažnog verovanja.
Tako i sam svet funkcioniše.
I ipak se okreće.
