Emotivna preljuba, koja ne podrazumeva fizički kontakt, u ekspanziji je zbog društvenih mreža
Sve počinje nevino. Usputnim komentarom u liftu. Razgovorom o poslu. Jadanjem na nerazumnog šefa. Zajedničkim ručkom na pauzi. Pozivom na kafu. Nastavlja se slučajnim dodirima. Značajnim pogledima. Internim šalama. Dvosmislenim porukama. Neukroćenim mislima. Zvuči kao idealan početak veze. Problem je, ipak, što ste već zauzeti. Ali, savest je mirna. Ništa se nije desilo.
Da se svašta, ipak, dešava, vide svi osim junaka ove priče. Kolege ne mogu da ne primete njihovo svakodnevno kafenisanje. Prijatelji kojima isprva nije jasno kako je njihov, nekad namrgođeni ortak, odjednom pun energije, a prijateljica se odjednom sređuje i sve više blista. Na kraju i partneri, koji se i bez telesne prevare, osećaju iznevereno, pišu Večernje novosti.
Čak i ako sve ostane na maštarijama koje ne želimo da priznamo ni sebi, a kamoli drugima, ova priča uglavnom nema srećan kraj. Jer, kad se jednom zakorači u opasnu zonu emocionalne prevare, iz nje se ne izlazi nepovređen. Zovu je i afera srca jer postajemo intimni sa nekim ko nije naš partner. I ne samo da sa trećom osobom ostvarujemo emotivnu povezanost, već je tajimo od partnera.
Internet je prepun ispovesti udatih žena koje se jadaju kako su se, mada u braku, zaljubile u zgodnog kolegu, bivšeg momka koga su slučajno ponovo srele, neznanca na društvenoj mreži sa kojim se opušteno ćaskanje pretvorilo u ozbiljne razgovore. Muškarci se manje jadaju u virtuelnom svetu, ali ako je verovati podacima Američke asocijacije bračne i porodične terapije, u stvarnom životu su podložniji ovom tipu prevare. Svaka treća žena, tačnije 35 odsto i gotovo svaki drugi muškarac (45 procenata) priznao je emocije prema trećoj osobi. Najveći broj ovih priča, čak 60 odsto, počinje na poslu, mada nisu retkost ni maštarije o prijatelju ili bivšem partneru. Nekad je zauzeta samo jedna strana, a nekad su obe obećane drugom, barem na papiru.
Psiholozi objašnjavaju da u ovaj odnos lako skliznu oni kojima nešto fali kod kuće, pa to potraže van nje. Dok partnera posmatramo kao dosadnog, napornog, predvidivog, druga strana je zanimljiva, sluša nas, razume. Sa partnerom razgovaramo o računima i obavezama oko dece, a sa tom osobom delimo snove, želje i osećamo se ponovo živima.
Pošto nema fizičkog kontakta, zavaravamo se da se ništa ne dešava. I tu leži zamka. Jer, mada ne želimo da priznamo sebi da radimo nešto loše, već uveliko koračamo minskim poljem. I zato je veoma važno prepoznati kada smo na opasnom terenu. Seksualna hemija i bezobrazne maštarije jasan su znak da nije reč samo o običnom muško-ženskom prijateljstvu.
– Ako fantazirate, imate intimne razgovore i delite stvari koje krijete od partnera, šaljete kasne poruke tipa “mislim na tebe”, nije reč samo o nevinom prijateljstvu – kaže bračni terapeut Šeri Mejers.
Emotivna prevara nije izum modernog doba. Uvek je postojala, samo što je danas, sa razvojem društvenih mreža, postala dostupnija. U trenucima dokolice, lako je pronaći bivšu ljubav na Fejsbuku i obnoviti kontakt. Mada u nekim slučajevima sve ostaje na emotivnom terenu, u drugim je ovo samo uvod u seksualnu preljubu. Ali, čak i da do nje ne dođe, jednako je bolno. Za žene, koje teže opraštaju emotivnu od seksualne prevare, i bolnije. Pegi Vogan, autorka knjige “Mit o monogamiji: Beležnica za oporavak od preljube” primećuje da je seks sporedan kad je reč o aferi.
– Većina ljudi se lakše oporavlja od seksualne preljube nego od činjenice da ih je partner lagao. Kada se dogodi takva laž, počne preispitivanje, ljudi se pitaju u šta mogu da veruju kad je reč o celokupnom zajedničkom životu. Tajnost je ono što najviše boli. Emotivno varanje nema veze sa seksom sa nekim drugim, već sa izdajom poverenja – kaže Voganova.
