Može se čovek umoriti od svega, ali ne sme odustati od svega!
Može se čovek umoriti i od samoga sebe, umoriti se od svojih planova i vizija, umoriti od svojih snova, želja i željica koje nikada nije ostvario a tako ih je žarko želeo, može se umoriti od svega onoga što je godinama na sebi gradio, ali ne sme odustati od sebe. Može se čovek umoriti i od odnosa s drugima, susreta koji nisu bili iskreni, zajedništva u kojima je svako pokazivao neko svoje drugo lice, odnosa koji nisu bili plodonosni, ali ne sme odustati.
Može se čovek umoriti i od pretvaranja u nešto što nije, od dokazivanja drugima u bilo kojem segmentu života, od pokušaja da bude prihvaćen pa makar se morao nemilosrdno prilagođavati svemu i svakome, ali ne sme odustati. Može se čovek umoriti kada drugima veruje previše, kada se daje previše, kada voli previše i kada na kraju primeti da je sam stradao najviše, može se od svega toga umoriti, ali ne sme od svega odustati.
Može se čovek umoriti kada život postane teži i kada se za sve izazove koje je pre rešavao od šale sada mora dosta namučiti, može se umoriti od nesnalaženja u svetu koji se potpuno promenio, od saznanja da je život bio i ostao mesto u kojem svako gleda samo svoje interese i da pravog prijatelja i prave ljubavi na kapaljku treba tražiti, može se umoriti od svih reči koje je rekao, svih dela koja je učinio, ali ne sme od svega odustati.
Može se čovek umoriti kada shvati da je puno toga pokušavao a malo toga uspeo, kada primeti da je manje ljudi koji idu uz njega, primetivši da su ga neki pretekli ili se odmakli iza njega, umori se čovek kada mu život ne uzvrati istom merom kojom je on dao i kada vidi da nema snage, ne samo više za pozitivne misli nego za bilo kakve. Umori se čovek od mnogo toga u životu ali zna jedno, ako odustane od svega tek tada je sve gotovo.
Mario Žuvela/savjetnikuspeha.com
