Srodne duše se prepoznaju po boji, mirisu, zvuku, melodiji i međusobno se privlače. Srodne duše su uvek ista bića! One imaju isti zvuk, miris i iste energije čak i ako izgledaju potpuno drugačije ili ako se jedna duša inkarnirala, a druga ne. Tu energiju naše srodne duše osećamo u srcu, jer se tu ta frekvencija u svakom slučaju oseća i mi znamo da postoji naše sjedinjenje.
Slično se dogodi ako se srodne duše sretnu. Onda se prisetimo večne ljubavi između nas. Pravi uzrok “ljubavi na prvi pogled” je prepoznavanje voljene osobe u srcu. Kod prepoznavanja srodne duše je osećaj tako lep, božanski i mi mislimo da postoji samo jedna srodna duša. Ali nije uvek tako da svoju srodnu dušu odmah prepoznamo. Katkad se dogodi da sretnemo srodnu dušu i tek posle shvatimo da je ta duša bila kod nas, a mi je nismo prepoznali.
U svakom slučaju se radi o ljubavi. Jer postoje mnoge duše koje se vole, s kojima smo mi bili povezani u mnogim ulogama ( majka-dete, prijatelji, unuk/a-deda, baka…) i s kojima smo odigrali razne uloge života.
Isto tako se može dogoditi da u ovom životu ne sretnete svoju srodnu dušu, ali nemojte zbog toga biti tužni jer ste povezani sa svojom srodnom dušom na duhovnom nivou i niko nas ne može odvojiti. Dvie srodne duše su povezane večno.
Srodna duša i danas ostaje enigma. I najverovatnije baš zato vekovima ima toliku moć.
Džon Lenon, koji je smatrao da je njegova simbiotička i nekonvencionalna veza s Joko Ono zapravo reinkarnacija snažne ljubavi Napoleona prema Žosefini, tu emociju opisao je rečima: „Pre nego što smo se Joko i ja upoznali, bili smo samo pola osobe. Postoji mit o tome da je svako od nas jedna polovina, dok druga polovina, koja predstavlja naše ogledalo, luta ko zna kuda. Mi smo bili dve polovine, a sada smo napokon celina.“