Problem sa slomljenim srcem je taj što nikada ne nestane i ne možeš ga izbrisati. Čak i ako oprostiš, nikada ne zaboraviš. A kad odlučiš da kreneš ispočetka, uvek se sjetiš kako se sve završilo i bilo pre toga, piše Zdrava i Sretna.
U početku to ne osećaš, uzbuđena si zbog tog što ti se vraća ona osoba u koju si zaljubljena.
Pokušavaš da shvatiš šta se sve promenilo i ponovo upoznaješ osobu.
Jedno vreme to funkcioniše, dok te nešto ne podseti na slomljeno srce, nešto što je ta osoba učinila na početku kraja. Sve ti se vrati, proganja te noću, opet dižeš zidove, nemaš poverenja, ego počinje da ispira um koji te upozorava da će te osoba opet slomiti i da si budala ako mu dopustiš.
Kad te obuzmu takvi osećaji, shvatiš da oživljena ljubav nikada neće biti ista, biće ispunjena krvlju starih rana i doneće natrag ožiljke.
Shvatićeš da tu osobu više ne možeš voleti celim srcem, ne možeš joj dati srce jer ti ga je zadnji put slomila.
Kad se vratiš osobi koja te slomila, problem je što je u stanju da to učini ponovo jer zna kako. Problem s bolom je što je uvećan kad dolazi od iste osobe koja je bila njen uzrok prvi put.
