I ne, nisam je izvadila pa prvo prošetala da me svi vide, šćućurila sam se na klupici i delimično prekrila tetra pelenom. Baš kao i masa drugih žena. Jer ni one sigurno nisu baš za to da sednu na sred šoping centra ili se teatralno smeste tik uz njegov ulaz – ne, sve se mi negde šćućurimo. Negde se već smestimo da se baš ne slikamo jer znate, nije nikome baš tako svejedno.
U svakom smo slučaju pristojnije i obučenije od mase žena čije sise služe za neku drugu funkciju, ali dok njima ispadaju na sve strane i dok su duboki dekoltei statistički brojniji od broja rođene djece, to je okej. To društvo odobrava. Tome društvo skandira.
I dok moja beba jede u miru i tišini, ne mljacka nikome na uvo, ne smrdi okolo i ne mrvi posvuda, ona je čisto zlo koje treba da bude sklonjeno daleko od očiju javnosti. I zato svi vi koji na pauzi za ručak ili kada ogladnite, a niste kod kuće, molim vas lepo, idite i zatvorite se negde jer vaše mi žvakanje neopisivo ide na živce. Neka vas bude sramota što jedete! Neka vas bude sramota što ste gladni! Zašto niste bili gladni kada ste bili kod kuće ili još bolje, zašto niste znali da ćete biti gladni? Pa valjda ste utoliko pametniji od malih beba. Navodno!
I još nešto, ako već i ogladnite, pa zagrizete taj masni zalogaj u mojoj blizini, ok, opraštam vam jer znate – neću sigurno biti toliko nepristojna i buljiti vam u usta onako kako ste vi spremni da buljite u ženinu sisu, jer da ne buljite, onda vam ni ne bi bilo neprijatno!
