Mi smo generacija “skitnica”. Ne želimo da se zadržimo predugo na jednom mestu. Plašimo se vezivanja. Verujemo da veze nisu za nas. Ne želimo da se skrasimo. Čak je i pomisao na to zastrašujuća. Ne možemo da zamislimo da ćemo do kraja života biti sa jednom osobom. Odlazimo. Preziremo bilo šta trajno. Ponašamo se kao da je to najveće zlo. Želimo da verujemo da smo “drugačiji” od ostalih. Želimo da verujemo da se ne povinujemo društvenim normama.
Mi smo generacija koja sebe naziva “seksualno oslobođenim”. Možemo da razlikujemo seks od ljubavi. Barem tako mislimo. Prvo imamo seks, pa onda donosimo odluku da li ćemo nekoga voleti ili ne. Imati seks nije ništa strašno. Biti veran jeste. “Kresnuti se” postaje novo “napiti se”. Radiš to ne zato što voliš onog drugog, već zato što hoćeš da se osećaš dobro. Privremena ispunjenost je sve što nam je potrebno. Seks van veze više nije tabu tema. Veze uopšte više nisu jednostavne. Postoje otvorene veze, seks drugari, viđanja samo radi seksa, seks za jednu noć, veza bez obaveza – ostavili smo tako malo prostora za ljubav prema jednom partneru.
Mi smo generacija koja živi u realnosti i vodi se samo logikom. Više ne znamo kako da volimo ludo. Ne bismo otišli do druge zemlje samo da vidimo nekoga koga volimo. Raskinuli bismo, jer je daljina prevelika. Previše smo razumni za ljubav. Previše smo razumni za svoje dobro.
Mi smo uplašena generacija. Plašimo se da zavolimo. Plašimo se da se vežemo. Plašimo se da padnemo. Plašimo se da budemo povređeni. Plašimo se da nam srce bude slomljeno. Ne puštamo nikoga previše blizu, niti se prepuštamo i volimo svim srcem. Skrivamo se iza zidova koje smo sami napravili, tražeći ljubav i bežeći glavom bez obzira onoga trenutka kada je zaista i pronađemo. Od jednom “ne možemo da se nosimo s tim”. Ne želimo da budemo ranjivi. Ne želimo da ogolimo svoju dušu pred bilo kim. Previše smo zatvoreni.
Uopšte više i ne cenimo veze. Napuštamo najdivnije ljude, zbog “drugih riba u moru”. Više nam ništa nije sveto, pa ni takvi ljudi.
Ne postoji stvar na svetu koju ne možemo da pokorimo, a opet, potpuno smo nemoćni u igri ljubavi – najosnovnijim od svih ljudskih instinkata. Evolucija, tako to zovu.
