Radi se o osobi koju volite – njenim potrebama, željama, nadama i snovima. Sebičnost nas pita: „A šta ja tu dobijam?“, dok Ljubav pita: „Šta to mogu dati?“ Nedavno si me naučila kako da volim nesebično. Mnogo meseci moje srce su ispunjavali strahovi i ozlojeđenost.
A tada, nakon što više nisam mogao izdržati pritisak, emocije su izbile. Eksplodirao sam. Bio sam bezosećaan. Bio sam sebičan. Ali umesto da vlastitom sebičnošću odgovoriš na moje ponašanje, ti si učinila nešto predivno – iskazala si svoju ljubav prema meni. Bez obzira na sav bol koji sam ti naneo, ti si me primila u naručje i utešila moju dušu. Shvatio sam da sam zaboravio očev savet. Dok si ti čitavo vreme s mnom bila kako bi me volela, moj se deo braka sveo samo na moje potrebe.
Zbog toga sam zaplakao, i obećavam ti da ću se truditi da postanem bolji. Svima vama koji čitate ovaj članak – venčani, skoro pa venčani, neženje – želim da znate da brak nije za vas. Nijedna prava međuljudska veza ili ljubav nisu zbog vas. Ljubav je bitna zbog osobe koju volite. Neočekivano, što više istinski volite neku osobu, više ćete ljubavi da dobijete zauzvrat. I ne samo od vaše bolje polovine, već i od njenih prijatelja i porodice i hiljada drugih ljudi koje nikad ne biste ni upoznali da ste ostali usredsređeni samo na sebe. Uistinu, ljubav i brak nisu za vas. Oni su za druge…”
tuzlanski.ba
