Odustajem od toga da se dižem od stola sekund nakon što sam sela. Odustajem od toga da svaki dan slažem svojoj deci odeću iako su sada već dovoljno veliki da to rade i sami! Ako žele sve da potrpaju po fiokama, zgužvano – neka im bude. Baš me briga.
Odustajem od toga da budem ona koja će uvek naći sve što se traži. I kad sin traži zagubljenu rukavicu, ćerka knjigu koja je baš sada bila tu, muž koji večno traži mobilni i ključeve. Dosta je bilo da uvek baš ja moram da znam gde su se te stvari sakrile i dosta mi je da im govorim gde su. Neću više – aha-ha!
Odustajem od toga da svakih sat vremena pripremam nešto za da se pregrize – otsad pa na dalje neka se naviknu na tri poštena obroka i neka ih pojedu do kraja jer više nemam milosti za “Mama, ja bi nešto pojeo” čim pospremim sto.
Odustajem od toga da budem ona koja čim zaspim već me neko budi. Okej ako neko ima noćnu moru u 3 ujutro, dođi i zavuci mi se u krevet, ali ako me još neko probudi usred noći da bi mu namestila prekrivač, ostaće bez njega zauvek!
Odustajem od stalne organizacije i reorganizacije tuđih aktivnosti. Jedna aktivnost po članu porodice sasvim je dovoljna i za njih i za mene, jer otsad pa na dalje želim i ja da imam svoje omiljene aktivnosti – mirne večeri za svoja interesovanja.
Odustajem od ponavljanja. Stvarno je dosta da moram baš sve ponoviti osam puta. Hoće li ko poslednji keks? Hm, hmuh, a? Ne, ne ponavljam više – ja sam pojela poslednji keks, a vi sledeći put obratite pažnju na ono što vam se govori.
Odustajem od toga da stalno glancam tu kuću i dovodim je u red kao da je stari auto kojeg želim da prodam i kupim novog. Otsad pa nadalje svoju ću ušteđevinu od ovog novog honorarnog posla uložiti u sebe i koji put mesečno unajmiti nekog ko će napraviti generalku umesto mene. Zato što volim kada mi je sve čisto i uredno, ali više ne želim da svaku slobodnu sekundu potrošim za čišćenje kuće. To je stresno pa od toga odustajem!
Odustajem od toga da uvek svakog stavljam na prvo mesto u MOM životu. Otsad pa na dalje sve što se tiče mene radiću onda kada meni odgovara. Ako je moje vreme za vežbanje onda kada drugi očekuju da pravim večeru, ja ću da vežbam, a vi jedite šta ugrabite. Znate gde je frižider. I znate šta – zna i tata da kuva. Možda ne biste rekli, ali zna!
