S tobom ne znam na čemu sam. Tvoje ponašanje je nepouzdano i promenljivo kao i tvoje raspoloženje. U jednom trenutku uzimaš nežno moju ruku u svoju, a zatim započinješ svađu samo da bi me razljutio. Ti si vatra i led. Crno i belo. Dobar dečko i zločesti zavodnik. Ne znam šta si od toga zaista ti, a šta tvoja fasada.
S tobom ne znam na čemu sam jer si kukavica. Ne dopuštaš da ti se iko približi i zato skrivaš svoja osećanja. Pretvaraš se da ti ne treba niko, da si srećan sam. I ako tako nastaviš, nikada neću znati jesam li možda jedna od retkih sa kojom želiš da reskiraš. Ili ti jednostavno i nije previše stalo do mene.
S tobom ne znam na čemu sam jer te nikada nisam to ni pitala. Ne želim da ostavim utisak da sam očajna. Očajna u želji da čujem koliko ti se sviđam. Ne želim da budem nametljiva i da te prisilim da definišeš naš odnos, nas dvoje. Šta ako uništim ovo što imamo? Šta ako uništim mogućnost da se naš odnos s vremenom razvije u nešto više? U nešto bolje? Vidiš, i ja sam kukavica isto kao i ti. I znam da baš zato s tobom ne znam na čemu sam.
