Svakako da ne treba preterivati, nije lepo da smaraš, treba da znaš gde je granica. Možda ju je voleo i neće da priča o tome. Uostalom, ne treba da je vređaš i ogovaraš, kakva god da je.
Očigledno je da se retko koja devojka slaže sa drugarima svog momka, kao i njen momak sa njenim drugaricama.
– Taj tvoj drug Stefan je kreten.
– Zašto?
– Kako je mogao da prevari Milicu?!
– Otkud znam, njihov problem.
– A ti si ga pokrivao.
– Pa, on je moj brat, neću da ga cinkarim.
– Tako znači?! Sigurno si i ti kao on. Oni te okreću protiv mene.
Ko zna šta vi radite kad izađete?! I zašto opet izlaziš sa njima?! Ostani sa mnom.
– Ali ceo dan sam sa tobom, mogu valjda i sa društvom da se vidim. E, sad si je iznervirao i sad sledi ultimatum: “Jel’ ti hoćeš da mi raskinemo?!”.
Ono što retko koja devojka razume jeste njihova odanost. Oni se drže društva, određenog kruga prijatelja sa kojima mogu sve. I da pričaju, i da luduju, i da se glupiraju… Ne očekuj da zameniš to društvo i ne budi sebična gadura koja ga odvaja od društva.
I na kraju se postavlja pitanje: zašto?! Valjda se takve rađamo, drugačije od vas, urođena mana, a možda smo samo lude, ko će ga znati? Čast izuzecima.
zenskepriceblog.wordpress.com
