Osmog marta se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Prvi Dan žena se slavio 28.2. 1909., a između ostalih važnih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici Nju Jorku 1911. godine, kada je poginulo preko 140 žena.
Ideja da se obeležava međunarodni dan žena se prvi put pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8.3. 1857. u Nju Jorku, zbog loših radnih uslova i jako niskih plata…
Međutim, ta vremena su davno prošla. U našoj zemlji slabo da više i imamo tekstilne fabrike, a žene više ne rintaju isključivo po budžacima, pogrbljene i potlačene, niti su zaboravljene i ugnjetavane i skrivene od sunca. O, ne! Žene su danas, reklo bi se, često u nešto drugačijoj poziciji nego tada…
Tako je danas najnormalnije da na poslu imate direktorku, menadžerku, PR-ku, gazdaricu, doktorku ili načelnicu, a u javnom životu ministarku, premijerku, izbacivačicu, olilmpijsku šampionku, predsednicu države, kraljicu, caricu, divu, pevačicu, starletu plavušu koja vozi džip i po ceo dan samo sere na telefon, lista ide dalje…
Ne mislim da ste više potlačene niti realno ugrožene tako da možete slobodno da zaboravite na poklon ove godine. Bar od mene nećete dobiti ništa. Ma ne dam vam ni ono što svakog dana priželjkujem da vam dam… Ovog 8. marta drage dame, same berete cveće.
Pa da vidimo koje su to stvari, zbog kojih mislim da 8. mart treba baciti u recycle bin!
Što veće sise, to je veća i plata
Čisto sumnjam da samo ja primećujem kako su po firmama sve najbolje pozicije i sve najlepše kancelarije ukrašene sisatim kadrovima koje se po ceo dan šepure na svojim božanski izvajanim nogama.
Bez zezanja, da li ste nekad upoznali PR menadžerku ili mladu direktorku, a da tokom sastanka niste bar 11 puta pomislili kako je baš ona jedna od boljih riba koje ste ikada videli?
Proporcionalno tome, da li ste ikada videli devojku malu, ružnu i debelu da vozi predrkan džip i bleji u skupom kafiću po ceo dan dok ponosno trlja svoj Iphone bahato ga grebući svojim metalize manikirom, dok svakih 5 minuta vadi vlažne maramice i prevrće očima? Niste sigurno…
Da li je puka slučajnost što me u banci uvek ljubazno uslužuje momak do guše zakopan u kravatu, u sakou na + 40, koji je tu, eto dogurao do pozicije šalteraša dok za neka bitnija pitanja uvek moram po 20 minuta da sačekam da me neka “prepička” primi u kancelariju kako bih podneo zahtev za dozvoljeni minus ili ne daj bože kredit…
Ako mene pitate, svaki dan je ženski dan….
