Pravog pisca možete prepoznati po tome što njegove reči nemaju rok trajanja…
1. Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim pothvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veći i beznadniji dužnik prema sebi i svemu oko sebe – piše Opanak.
2. Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima?! Kad gorka i neumitna, a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.
3. Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
4. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
5. Kad se čovek u svojim mislima izmiri i sprijatelji sa jednom stvari, onda pre ili posle počne za nju da nalazi potvrde i u stvarnosti.
6. Mirna vremena i sređene prilike čine prosečne ljude još prosečnijima, a burna vremena i velike promene stvaraju od njih komplikovane prirode.
7. Ne spava i nije srećan ni miran svaki onaj ko se danju vedro smeje i slobodno kreće među ljudima.
8. Dobrota je u ovom svetu golo siroče.
9. Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolaze i nadiru novi, mlađi i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt.
