Raskinuli smo pre skoro godinu dana, i ja od tada ne skidam osemeh sa lica. Slobodna. Konačno bez teških, sumornih okova započinje devojka svoju ispovest.
Dve i po godine si me maltretirao. Ne samo batinama. Uništavao si me rečima. Omalovažavao, kinjio, ismevao. Učinio si da se osetim potpuno bezvredno. Kao da nisam ni vredna postojanja.
Za to vreme ja sam lagala porodicu, prijatelje, poznanike. Pričala sam im bajke, jer sam se suviše plašila da progovorim. Kada su modrice bile toliko strašne da ih nijedna šminka nije mogla sakriti, ostajala sam sa tobom da me dokrajčiš.
Na kraju nisam mogla sebe ni da pogledam u ogledalu.
Sećaš se šta si mi tada govorio?
Rekao si da sam ništa, da bi moje ime trebalo da bude Ništa. Kazao si da si sa mnom jer me sažaljevaš. Da nikada niko ne bi mogao da bude sa mnom jer sam debela, ružna, da ne vredim. Ja sam ti poverovala. Svakim danom sve više sam postajala sigurna u tvoje reči.
Zato sam i ostala. Nisam verovala da zaslužujem bolje, da mogu da postignem više.
Ali, taj strah me je ojačao. Svakog dana budila sam se uplašena da bi na kraju to postala moja svakodnevna realnost.
Zahvaljujem ti se jer si me naučio hrabrosti.
Sećaš li se onog januara kada si me posle svađe bacio na pod dnevne sobe? Rasekla sam glavu, ali ti ni tada nisi prestao da me tučeš. Umesto toga, zaključao si me i ostavio u sobi.
Želim da ti kažem hvala. Da nisi to uradio, ja nikada ne bih spoznala takav bol i nikada ne bih bila u mogućnosti da pomognem onim devojkama koje su pretrpele sličnu torturu.
Pokidao si moju ogrlicu koju sam dobila od roditelja za 18. rođendan, bacio si me niz stepenice, tukao si me peglom, urlao si na mene na ulici, ošamario si me na autobuskoj stanici.
Hvala ti na tome. Sada sam jača i umem da se borim.
Kada smo konačno raskinuli povukla sam se u sebe. Plašila sam se da izađem napolje da te slučano ne sretnem. Bojala sam se ljudi, posla, normalnih životnih situacija. Plašila sam se da dišem. Mrzela sam sebe što samo toliko slomljena, nisam smela ni da pomislim da uđem u drugu vezu. Zar bi ponovo morlala da prolazim kroz sva mučenja’?
Posle svega, ja sam zahvalna. Naučio si me da postanem sposobna i jača nego ikada pre. Sada znam kako da se uhvatim u koštac sa bilo kojim problemom. Posle tebe, sve je pesma.
Sada znam da si ti onaj koji je bezvredan, a ja sam vredna. Vredna svakog dana, svakog lepog osećanja, svake pohvale. I napredujem sve više.
Imam još dosta toga da naučim, ali najteži ispit sam položila. Mogu dalje i sada to znam.
Hvala ti što si me naučio da cenim slobodu, nikada to neću zaboraviti.
Tvoja bivša devojka.
Sanja Jakšić / zena.blic.rs
