Što se tiče ljubavnih veza, zaista mogu da budem bezosećajna kučka. Moram to da priznam, započela je svoju ispovest ova devojka
Česta je predrasuda da su muškarci ti koji u ljubavnim odnosima mogu da budu bezosećajni ili da iskorišćavaju drugu stranu, a da to ima više veze s karakterom nego polom, dokazuje i ova ispovest.
Da li je takvo ponašanje samo odbrambeni mehanizam, nešto što je naučeno, ili rezultat karaktera pojedinca, teško je odrediti…
Ovo je ispovest devojke koja je pravi primer “bezosećajne kučke” ili “žderačice muškaraca”.
“Što se tiče ljubavnih veza, zaista mogu da budem bezosećajna kučka. Moram to da priznam. Reći kako sam devojka koju bi svako poželeo, bi bilo zaista apsurdno.
Jednom sam bila s muškarcem kojeg sam doživljavala samo kao nešto neobavezno. Dotrčao bi u bilo koje doba kad bih ga pozvala. On je bio taj koga zovem u četiri ujutru ako sam pripita i napaljena. Živeo je u predgrađu, ali čim bih mu napisala poruku nakon noćnog obilaska klubova, promenio bi tri prevoza usred noći samo da me vidi.
Nakon što bih dobila ono što sam htela, rekla bih mu da ode. Bila sam gotova. Nisam ga želela pored sebe. Samo bih rekla ‘idi kući’ i to je bilo to. On je želeo da ostane, pitao bi me hoćemo li na večeru sutra. Ništa od toga mu se nije ostvarilo. Nisam bila zainteresovana za njega i nisam želela da imam nikakve veze sa njegovim planovima za nas. No, on je i dalje uporno dolazio.
Rekao mi je da sam ‘žderačica muškaraca’. Iskreno, sve moje veze su tako funkcionisale. Davala sam ništa ili vrlo malo, a uzimala ono što sam htela. Imam osećaj samo za sopstvene želje, ne i za tuđe.
Znate zašto? Zato što sam stalno gladna. Gladna novih iskustava, sirove energije, strasti. Gladna svega novog. Nikad se ne osećam smireno i zadovoljno.
