Koliko brakova, toliko i tajni kako ih održati uspešnima. Međutim, jedna žena je nakon razvoda odlučila da podeli šta je razorilo njen brak.
Decu sam uvek stavljala na prvo mesto
Lako je voleti svoju decu. Potrebno je vrlo malo truda i oni vas obožavaju, bez obzira na sve. Brak je ipak mala suprotnost: to je posao. A kad god sam se osećala loše u braku, ja bih izašla s decom ili u šetnju ili u pozorište. Često sam planirala ove avanture kada sam znala da moj muž ne može da ide (ili da mi ne pokvari ugođaj). Govorila sam samoj sebi, sve je u redu, on ionako radi, a nekako mi se uvek činilo da mi se ne ide na porodične izlete.
Birala sam da većinu noći s decom spavam u sobi, okrivljujući muža da jako hrče i neka se odmori jer nam ionako deca nekoliko puta upadaju u sobu tražeći nešto ili ih je strah da spavaju sami u sobi. Kao rezultat toga, jedva da smo na sat vremena bili sami, a nikada nismo proveli noć bez dece. Pa, možda jednom godišnje na našu godišnjicu.
Nisam postavila (ili nametnula) granice sa svojim roditeljima
Bili su često u našoj kući, ponekad bi dolazili nenajavljeni i ulazili slobodno u kuću. Oni bi “pomagali” oko kuće i radili stvari koje nikada od njih nismo tražili, poput preslaganja rublja iz mašine za veš u mašinu za sušenje (pogrešno, naravno). Odlazili bi sa njima na odmor. Ispred nas bi prevaspitavali našu decu. Moji lični strahovi su me usporavali da napravim granicu i postavim pravila ponašanja mojih roditelja. Moj se suprug, doslovce, oženio celom mojom porodicom.
Retko smo vodili ljubav. I postala sam zanovetalo
Mislila sam da je ljubav iskrenost, ali svi znamo da istina boli. Dok smo se osećali udobnije (čitaj: lenji) u našem odnosu, bila sam preumorna za akcije. A kada bi nešto i učinio stalno bi ga napadala: „zašto si to učinio“?
Umesto da sam mu pomagala da izgradi svoj ego, ja sam ga ponižavala. Često sam mu govorila kako mu posao i nije baš neki i kako sigurno odlazi samo da gleda svoje koleginice vešalice ( jer ja sam imala višak kilograma). Stalno sam mu spočitavala kako radi sve pogrešno, a iskreno, on samo nije radio po mom. Ponekad sam razgovarala sa njim kao s detetom. Kontrolisala sam porodične finansije i njemu prigovarala za svako nepromišljeno trošenje.
I u spavaćoj sobi, pogodili ste – činio je to sve pogrešno, a nisam se stidela da mu to kažem. Kako se naš brak raspadao, stalno sam tražila greške kako bih mogla da opravdam moju superiornost. Na kraju dana, više nisam osećala poštovanje prema njemu, što sam mu i pokazivala.
