Nijedno od nas ne želi vezu, ali seks je neverovatan – znate onaj koji traje celu noć, za koji mislite da je samo mit. Da li će to prestati kada se budem udala? Ne. Volela bih da budem verna posle izgovaranja zaveta, ali svesna sam da se ništa neće promeniti. Iako biste pretpostavili drugačije, nisam imala osećaj krivice kada me je Jovan zaprosio – nije mi ni palo na pamet. Niko od zvanica koje će biti prisutne na venčanju ne zna celu priču.
Jovan nije čovek koji je sumnjičav. Iako živimo zajedno, nikada ne sakrivam telefon – ako nešto krijete, neko će poželeti to da nađe. Ne menjam imena muškaraca u telefonu. Možda bi trebalo da budem pažljivija.
Ne varam zato što mi nešto nedostaje u vezi sa Jovanom. Volimo se i imamo dobar seks. Želim da se udam za njega i budem sa njim do kraja života. Ali moje afere su dodatak svemu tome. Groznica uzbuđenja koju osetim kada upoznam nekog novog muškarca čini da porodični život koji želim sa Jovanom postane prihvatljiviji i manje dosadan. Sada shvatam da monogamija nije za mene i da je ne želim. Ako se rodi bliskost između mene i neke druge osobe, prihvatim je. Mislim da nisam jedina osoba koja se oseća ovako. Ali većina ljudi ignoriše svoja osećanja ili ne preduzima ništa povodom toga. Naučeni smo da mislimo da je monogamija ispravan put, ali to posmatram kao jedan od viktorijanskih ideala koje je društvo nametnulo. Kada bi mogli da se oslobodimo tih ideja, bili bismo mnogo srećniji.
Da li sam loša osoba? Ne, mislim da nisam. Osećam se loše jer obmanjujem Jovana, da, ali šta drugo mogu da uradim, sada kada smo otišli tako daleko? Naravno, želim da verujem da ovaj moj životni stil neće trajati zauvek. Ne mogu da zamislim da radim ove stvari sa 70 godina. Ali još ne želim da prekinem jer bi to značilo da lažem sebe. Ako nastavim, to znači da lažem Jovana, što ne volim, ali u oba slučaja prevara postoji. Jedina razlika je u tome koga biram da varam. A u ovom trenutku, biram njega”…
