Seks više nije imao veze sa ljubavlju.
Na fakultetu sam imala dve veze. Nije bilo ljubavi, uglavnom su to bile samo svađe i seks. U tom periodu bila sam hospitalizovana zbbog anoreksije, a tadašnji dečko me je prevario. Još jednom sam potonula. Besna, ponovo sam se upustila u seksualnu vezu i to sa dečkom koga sam znala iz srednje škole.
Počela sam sve češće da se upuštam u seksualne odnose sa potpunim neznancima i to bi bilo obično kada bih se osetila depresivno, besno, anksiozno. Na taj način lečila sam svoje emocije, a lista mojih seksualnih partnera počela je da biva sve duža.
Počela sam da živim sa sestrom i nastavila da privudim muškarce u naš stan kad god bih osetila potrebu. Jednom prilikom dovela sam tipa koji me je tokom seksa davio i mislila sam da će to biti moj kraj. Sutradan sam svojoj sestri ispričala šta se dogodilo, nakon čega se ona odselila rekavši mi da se ne oseća sigurno u stanu sa mnom jer dovodim sumnjive tipove. Nakon dve nedelje moja porodica me je naterala da odem u rehabilitacioni centar za bolesti zavisnosti.
Naučila sam dosta, pre svega o sebi. Ali još uvek ne znam kako da imam seks sa emocijama. Za mene, to je strašnije od bilo čega. Suočiti se sa sobom…To je najteže! Ali ne znači da to ne želim. Strpljiva sam i čekaću osobu sa kojom ću moći da podelim i nešto više od samog seksa…”
xojane.com / zena.blic.rs
