Neka, hvala. Ja ću od svoje lepote profitirati, rešila sam još tada. Ako ću već stupati u seksualne odnose sa muškarcima, neka to bude sa onima koji imaju šta da mi daju zauzvrat, zar ne? Ne, nisam tip sponzoruše koja ima želudac da bude sa nekim starim, olindranim, “gadnim” tipom, ali ima i pregršt onih koji izgledaju sasvim ok, a imaju dubok džep, verujte mi na reč.
Sada imam 27 godina – bogata sam i imam bogatog dečka. Toliko sam se obogatila da čak više ni ne moram da budem sponzoruša. Ali hoću. Hoću, jer volim osećaj koji imam dok delim život sa nekim uspešnim, ostvarenim, moćnim muškarcem. Nije tu samo novac u pitanju. Bogati muškarci umeju da učine da se osećaš kao žena, prava žena. Kao neko ko se zaista rodio da bude mažen, pažen i zaštićen.
U svojim prošlim odnosima, uspela sam da “izvučem” stan, kola i pokrenem dobar privatni biznis. Uspela sam da pomognem svojim sestrama, majci i ocu. Uspela sam da budem srećna i da imam novac, a da se ne satirem od posla. I sve to samo zato što sam dobro birala – nisu svi bogati muškarci raspoloženi da poklanjaju novac svojim partnerkama.
Mukotrpan je “posao” izabrati one koji to žele, mukotrpan je “posao” zadržati ih, navesti da te zavole, taktizirati, btii dobra ljubavnica i fina devojka istovremeno. Zato smatram da je biti sponzoruša zapravo jedna vrsta neprestanog rada i “hodanja po tankoj žici”. I zato hoću da kažem da sve što danas imam ja sam pošteno zaradila.
Svim svojim drugaricama uvek kažem “Zašto da se bar ne ogrebeš o nešto?” Meni se isplatilo, a vi i dalje pljujte sponzoruše. Živi bili!
dnevno.rs
