Hedi Lamar: Naučnica koja je lomila srca
Smatrali su je najlepšom ženom koja je ikada živela. Ali ko još pamti da je Hedi Lamar bila i pronalazač …
Bio je to početak kao iz bajke. Tog 9. novembra 1914. u Austrougarskoj, u Beču, rodila se devojčica po imenu Hedvig Eva Marija Kislers, sudbinom predodređena da postane slavna glumica. „Ružno pače“, glasile su prve reči oca bankara i majke pijanistkinje. Za samo sedamnaest godina pače je zaigralo na nemačkoj pokretnoj traci i preobrazilo se u prvu ženu koja se obnažila na filmu. U glumicu čija ostvarenja, kao što su Alžir, Moj omiljeni špijun ili kontroverzna Ekstaza, i danas privlače armije obožavalaca. U legendarnu umetnicu s kojom je pak bilo toliko teško živeti i raditi da su je skoro svi režiseri mrzeli iz dna duše i čak je među sobom nazivali „Glavobolja Hedi“.
Ali kakva je to samo bila lepota! Izgledala je kao pali anđeo. U njenom sanjivom i prodornom pogledu skrivalo se i ono što jedino može učiniti ženu poželjnijom od hiljada drugih lepotica – blagi odraz tuge. Ekstaza je najavljivana kao revolucionarni film, ali kada je 1932. ugledao svetlost dana, nije naišao na razumevanje. Slika mlade i lepe devojke kako trčkara gola po polju ili doživljava orgazam u krupnom planu, a koji je režiser „simulirao“ tako što ju je golicao izvan kadra, izazivala je kontroverzu gde god se pojavila. Ljudi su upirali prstom, smatrajući da je film obična pornografija, pa je retko ko uspeo da shvati suštinu koju je Lamarova prvi put donela u svet filma – bez demonizacije subjekta, bez preterane emocionalnosti, kao i bez reči, pokazala je neverovatno jednostavnu ali značajnu činjenicu života: ženama može biti dosadno. Žene mogu da sanjare. One žele seks. One uživaju u seksu.
