Pod poremećajem spavanja podrazumeva se spavanje koje traje ispod šest, odnosno duže od 9 sati tokom noći.
Ljudi koje nedovoljno spavaju, ali i oni koji preteruju u spavanju, imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije. Takođe, smanjuje se sposobnost metabolizacije šećera i povećava rizik od dijabetesa, opada imunitet, kaže psiholog dr. sc. Ivan Bošnjak, specijalista neurologije, iz Centra za poremećaje spavanja Klinike za psihijatriju Vrapče.
Oba sindroma podjednako negativno utiču i na ukupan kvalitet života, između ostalog i tako da povećavaju nivo stresa (ako nismo naspavani, često nismo dobro koncentrisani na posao i svakodnevne obaveze, a ako spavamo predugo, češće kasnimo i ‘hvatamo’ obaveze), pa je vrlo važno otkloniti uzroke i uravnotežiti vreme spavanja – naspavati se kvalitetno.
Iako je potreba za snom individualna i zavisi od niza faktora: na primer, o starosti, fizičkim i mentalnim aktivnostima tokom dana, smatra se da je prosečnoj osobi potrebno sedam do osam sati sna.
Osobi koja obavlja teške fizičke poslove može trebati i nešto više sna, dok oni koji tokom dana nemaju puno obaveza – kao što su starije osobe – mogu spavati i kraće. Upšteno se smatra da postoji poremećaj spavanja ako trajanje spavanja padne ispod šest, a pogotovo ispod pet sati, odnosno ako neko spava duže od 9 sati tokom noći.
24sata.hr
