Jedina sigurna stvar vezana uz život je ta da je on u konstantom pokretu; prolaze dani, izmenjuju se godišnja doba, ljudi odlaze. Ponekad nam ih život uzme, ponekad oni sami izaberu odlazak. A otići mogu na najgore moguće načine: bez najave, bez objašnjenja, bez reči, ali isto tako, postoje situacije kada ljudi odu jer je tako bolje.
Jer, budimo iskreni, postoje osobe bez kojih nam je bolje. Jer oni jednostavno unose negativnost u tvoj život. Postoji veliki broj raznih plitkih fraza koje će ljudi izgovoriti da bi potvrdili ono što ti već znaš; “Bolje ti je bez njega”, “Nije te zaslužio”, “Kladim se da mu je sad žao.
Ali zapravo nije bitno jesu li te stvari istinite. Jer na kraju, kada neko ode, posebno ako je tako bolje, ti nisi zaokupljena onime šta ta osoba oseća već onime šta ti osećaš: nedostaje ti neko ko zapravo nije zaslužio da ti nedostaje.
Milioni su razloga zašto nekog volimo; zbog njihovog izgleda ujutro kad se probude, zbog sigurnosti i ugodnosti koju nam pružaju, zbog njihovog pogleda koji prodire u samu našu srž. Razlozi zašto nam neko nedostaje uglavnom su povezani s razlogom zašto tu osobu volimo: zbog dobrog osećaja koji nam je pružao, zbog sećanja kojih se ne želimo odreći.
Kada nas napusti neko ko se loše ponašao prema nama ili nas povredio – emotivno ili psihički – nastaje nekakav oblik prekida veze između mozga i srca i često to može biti bolno zbunjujuće.
Kako je moguće da ti nedostaje neko ko je u tvojim sećanjima povezan jedino uz patnju? Tada mozak preuzima glavnu ulogu i onda se pitaš: “Zar sam toliko zbunjena da zaista želim da se vratim u period koji me je uništavao?”. A srce, koliko znamo, nema na to jednostavan odgovor.
Možda ti nedostaje neko ko to ne bi trebalo jer želiš da znaš bi li on jednog dana bio bolja osoba, voleo te onako kako si ti njega volela, bi li pokazao da mu je stalo onako kako si to želela. Možda si toliko povezana s onih nekoliko lepih sećanja da su ona postala čamac za spašavanje na okeanu razočaranja.
Važno je da zapamtiš kako te osećaj da ti nedostaje neko ko te povredio ne čini mazohistom i zbog toga nisi drukčija osoba. U suštini, to samo jače ističe činjenicu da je tvoja ljubav bila predobra za njega.
I zato dopusti sebi da ti neko nedostaje. Iako to ne zaslužuju. Neka ti nedostaje jer je, bez obzira jesu li sećanja dobra ili loša, on bio stvaran deo tvog života.
Neka ti nedostaje. Dozvoli da to sećanje bude više nego što je on ikada bio.
