Ova praksa je korišćena u viktorijansko vreme, a početkom 19. veka se raširila na delove u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Pored tretmana masaže, histerija se lečila vibratorom, koji se pojavio krajem 19. veka. Američki pisac Rejčel Meiner u svojoj knjizi “Tehnologija orgazma” opisuje kako „elektromehanički medicinski instrument“ pomaže histeričnim ženama.
Takođe, tvrdi da je ovaj metod efikasniji od masaže. Moderni pogled na ovaj problem kaže da se histerija može razlikovati po karakteru i histeričnim napadima.
Ali da li žene koje se uzdržavaju od seksa imaju veće šanse da pate od ovih bolesti i poremećaja od onih koje imaju redovan seksualni život?
Naime, apstinencija ili nepravilan seksualni život može da bude svesno ili nesvesno izabran, prisilni ili dobrovoljan i da zavisi od zdravlja tela, psihe i duše žene.
Neredovan seksualni život i apstinencija koja je dobrovoljno izabrana ili se nameće iz raznih društvenih i moralnih principa je štetna.
Takva apstinencija šteti fizičkom i mentalnom zdravlju, a onda trpi i telo. Ali, u modernom dobu ne postoje statistički podaci koji pokazuju da apstinencija može biti povezana sa razvojem psihijatrijskih poremećaja.
Međutim, u odsustvu partnera ženama sa normalnim seksualnim apetitom stručnjaci preporučuju masturbaciju.
zenskimagazin.rs
