Duša nastavlja život!
Baš kao što su imena posedovala magijsku snagu u odnosu na život na zemlji, tako se njihova moć zazivala i na pogrebnim svečanostima i upotrebljavana su u zamišljenim susretima između duše i bogova sa onoga sveta. Nijedna duša nije se mogla nadati da će dobiti ono što je zaslužila i da će biti primljena u raj dok ne bi bila ispitana do kraja, kao što je opisano u Knjizi mrtvih.
Šta je sa balzamovanjem i piramidama koji su se smatrali značajnim u magiji starog Egipta? Postoji obimna literatura u kojoj su autoriteti poput Flindersa Petrija i Volisa Badza, detaljno opisali obrede i svrhu balzamiranja. Ukratko, smatra se da je razlog za očuvanje posmrtnih ostataka bio kontakt, ma koliko tanan, koji je postojao između duše (ka) i tela posle smrti. Verovalo se da će telo jednog dana uskrsnuti u svom prvobitnom (ali pročišćenom) obliku. Međutim, više je rašireno mišljenje da je mumija čuvana kao konačište duše.
Obredi izvođeni sa mumijom, kao što je ceremonija otvaranja usta, odražavali su ono što će se duši dogoditi na onom svetu. Bila je to, u stvari, neka vrsta magijskog oponašanja budućeg života duše. Isto tako, postojalo je verovanje da neki organi nastavljaju da funkcionišu, doduše, u drugačijoj ulozi nego što su imali dok su pripadali živom čoveku!
Ispisane su mnoge knjige u pokušaju da se dokaže da piramide simbolički predstavljaju i Knjigu mrtvih i Knjigu iz Tota. Izgleda da nema sumnje da dimenzije nekih piramida i njihov unutrašnji raspored, zaista imaju veze sa mističnim i magijskim pretpostavkama religije faraona. A da li su one ključ za resenje zagonetke, teško je reći. To je otvoreno pitanje.
Konvencionalni posmatrači skloni su da simboliku piramida gledaju kao prirodne projekcije egipatskog verovanja i teologije, pre nego kao poslednje počivalište faraona-bogova. Prihvatiti drugačije misljenje, bilo bi ravno pretpostavci da su egipatski duhovnici-čarobnjaci ili njihovi kraljevi imali nameru da skrivena znanja prenesu budućim pokoljenjima što niukom slučaju ne bi moglo biti tačno.
Pesak koji peva
U planinskom lancu El Meman, pored Crvenog mora, nalazi se Dzebel Narkus – Planina zvona. Njene stene i oštre hridi tako su raspoređene da se čuje glasni šapat, kad vetar duva iz određenog smera. Ovo je verovatno razlog što su neka arapska plemena smatrala da su stari Egipćani mogli iz zemlje probuditi glasove proročanstava.
Mnogi čarobnjaci su tvrdili da šapat predstavlja glasove duhova koji čovečanstvu govore šta da rade, a šta da ne rade. U svakom slučaju, utisak na posetioca, čak i u ovom veku, je – nesvakidašnji!
Slično se priča i za egipatske sveštenike koji su primali proročanstva od peska koji peva. Ovaj pesak još peva, a verovatno je nekad postojao pravi sistem tumačenja tih zvukova. U ovome možemo naći odgonetku izvora nekih magijskih verovanja faraonskog Egipta koja su došla preko Crvenog mora.
Pustinjski narod gaji razna praznoverja vezana za pesak koji peva, koja mogu biti stara koliko i egipatska. Ako se zvukovi čuju pre mladog meseca, to su dobri znaci za pleme: ako su posle mladog meseca, znaci su rđavi. Drugi se zvuci odnose na putovanje koje će se dogoditi, a kad je o putu reč, moraju usledeti dalja pitanja u pogledu vremena i mesta odlaska. Mnogi Egipćani rekli su mi Idrizu sahu, autoru ovog teksta, da je jedan libijski derviš predskazao rat 1937. i da je upozorio Senusija da se pripremi za vojevanje u Zapadnoj pustinji. Prorekao je da će rat dovesti do oslobađanja od italijanskog jarma. Sve ovo – i još mnogo toga – čuo je navodno od – peska koji peva!
Pored Kom el Hetama, bedema peska koji obeležava mesto nekad čuvenih palata i hramova Amunofa III, nalaze se dva sedeća kolosa. Jedan peva pri izlasku sunca. Neki kažu da pesma više liči na kidanje žica harfe. Za čudne zvuke postoje mnoga objašnjenja. Prema legendi, Kolosa je podigao Memnon koji je posedovao neverovatne moći. Na čudnovat način lecio je bolesne, oživljavao mrtve, a pri izlasku sunca vetrovi su se starali da neke reči ponovlja i Kolos. Zbog toga su se, kažu, Memnon i njegovi visoki sveštenici, pre i posle svojih putovanja, obavezno savetovali sa ovim Glasom…
Ovi fenomeni, koji su poznati u mnogim zemljama Istoka, verovatno su uzrokovani prirodnim faktorima, ili su lukavstva pređašnjih naroda, smišljena kao dodatak magijskim obredima.
Glas sudbine
Oko dve milje od Le Sesela, gde je Napoleon prosječao put između Savoja i Francuske, desilo se nešto što je s vremenom preraslo u verovanje. Kada su se radnici sreli usred tunela, odlučeno je da se zadnjih nekoliko santimetara probije pijucima. Kada je to učinjeno, začuo se čudan zvuk, nalik na bolno jecanje. Radnici su bili zbunjeni, a poslovođa je o svemu obavestio nadležne vlasti.
Kada su o ovome obavijestili Napoleona, prebledeo je, jer mu je jedan prorok rekao da će u budućnosti slediti samo porazi ako bude čuo takav zvuk ili ako ga bude čuo neko iz njegove blizine.
Postoji, naravno, naučno objašnjenje ovog događaja. Međutim, okultista bi tvrdio da izvor fenomena ne mora biti natprirodan da bi važio kao znamenje. Kada je izvesni Bejkvel istrazivao priču o Napoleonovom tunelu, on je sve pripisao – temperaturnoj razlici na dva kraja tunela, ali se zaista nikada nije ustanovilo da je upravo to izazvalo misteriozno – bolno jecanje.
opusteno.rs
