Uloga Nila
Uopšteno govoreći, religijsko-magijski obredi Egipćana bili su vezani za održavanje napretka i bezbednost duha u zagrobnom životu. Dela koja podrazumevaju moć i uspeh, kao što je uništenje neprijatelja, čine malo drugačiju grupu. Ona su, izgleda, bila prirodni deo tajni koje su posedovali posvećeni duhovnici kao vrstu političke magije. Naravno, jedan od kraljevskih ciljeva sigurno je bio da za sebe osigura najmoćniju magiju. Kasnije je, međutim, kako svedoče desetine hiljada dragog kamenja i drugih hamajlija, magija poprimila popularni karakter. To joj je nekima donelo i društveni položaj, iako je u stvarnosti postojalo nekoliko službenih dvorskih kraljevskih čarobnjaka.
Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se čovek mogao staviti u ulogu njegovog naroda. Klima i reljef, koji su određivali mnoge aspekte života u Zemlji faraona, malo su se promenili u zadnjih 5000 godina. Nad svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta činjenica ima središnje mesto u religiji Egipta, kao i u njegovoj magiji, umetnosti i književnosti. Za praktične ciljeve, zemlja se sastoji od duge trake obradivog zemljišta koja je zaštićena planinskim lancem. Izvan ovoga nema ništa osim pustinje. Sredinom protiče Nil, koji uz obale ostavlja crnicu – zemlju plodnu i blagotvornu. Gotovo svako povrće koje tu raste, javlja se u magijskim obredima što se čak i danas izvode na Srednjem istoku: hurme, akacije, sikomore, žito, zob, proso…
Nil svake godine plavi između 1. i 16. jula, donoseći novi život. Njegovo prerastanje u poplavu do meseca septembra, znak je za svetkovinu. Seljaci natovareni zalihama dolaze izdaleka da bi zajedno slavili… Sveštenici napuštaju svoje hramove i nose božansku statu, dok se na obalama, uz pesme, ples i muziku, odvijaju čudni ceremonijali. Na tim svetkovinama najznačajniju ulogu su imali Izidini sveštenici, najbolji čarobnjaci Egipta, koji su bogobojažljivo pevali Himne Nilu:
Pozdravljamo te, Nile… koji rasteš da bi Egiptu podario život… Ljudi plešu od radosti kad ti izrastaš iz nepoznatog… Jedne pored drugih vidimo ljude iz Tebaide i one sa severa… Kad rog oglasi da se Nil podigao, pevamo ti i tapšemo rukama uz harfu…
Oživljavanje mrtvih
Savremeni egiptolozi tvrde da ritualne magijske veštine datiraju iz predinastijskih, pa čak i praistorijskih vremena. Legenda kaže da je sem, sin Noe, došao u Egipat 190 godina posle Potopa, i vladao je zemljom još 161 godinu. Tokom ovog perioda, tamo je cvetala magija, a jevrejska tradicija tvrdi da je i sam Noa bio čarobnjak.
U egipatskim i grčkim spisima zapisane su bezbrojne priče o postupcima za oživljavanje mrtvih. Iako su Egipćani verovali da će telo oživeti na drugom svetu, ipak ima jasnih nagoveštaja da su neki od njihovih magijskih obreda bili namenjeni oživljavanju umrlog (leša), a neki pisani dokumenti govore da se jedna osoba mogla oživljavati više puta, a ne samo jednom.
Priča se da je nekom prilikom faraon Keops (Kufu) raspravljao o magijskim čudima sa svojim sinom Herutatafom. Sin je tada obećao ocu da će dovesti čovjeka koji može izvesti čudo oživljavanja onih koji ne samo da su mrtvi već im je čak – i odsečena glava!
Taj se čarobnjak zvao Teta, imao 110 godina i bio je upućen u najveće tajne poznatog svetilišta Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama radilo, ali se zna da je jedna ekspedicija, u kojoj je učestvovao i faraonov sin, plovila niz reku Nil, zatim neko vreme pešačila dok nije stigla do Tetinog boravišta. Čarobnjak je prihvatio poziv faraona i uputio se u Dolinu kraljeva.
Je li istina da ti oživljavaš mrtve?! – upitao je Kufu čarobnjaka.
Starac je odgovorio potvrdno i zatražio da mu donesu živu gusku. Pred kraljem joj je odsekao glavu i položio je na jedno koleno, dok je njeno telo položio na drugo. Potom je Teta izgovorio Reči Moći. Tog časa su se glava i telo mrtve guske počele da miču jedno prema drugome, sve dok se nisu spojile i tada – guska oživi i zagrakta! Teta je ovu majstoriju ponovio i s drugom vrstom živine, da bi na kraju to uradio i sa volom.
