Razgovor sa biljkama
U starim vavilonskim spisima pronađen je tekst o ritualnom branju bilja i pripremanju lekova.
“U zalazak sunca potražiti tikvu koja raste samo u ravnici. Uzeti dve marame, pa jednom pokriti glavu, a drugom tikvu pa oko nje brašnom napraviti krug. Ostaviti tako da prenoći, a ujutro, pre nego što sunce izađe, ubrati tikvu sa korenom.
Nije dobro čupati je pod svetlošću sunca, niti je odvajati od zemlje bez magijskog kruga jer bi se u tom slučaju tikva naljutila i ne bi bila lekovita”.
U nekim slučajevima izvodili su se rituali “nagovaranja” tokom kojih travar moli biljku da se “odrekne života” da bi spasla nekoga od bolesti. Naravno, svaki lek se pripremao ritualno, za svakog bolesnika posebno, a tokom obreda božanstvima se šaputalo ime nevoljnika, uz molbu za ozdravljenje.
Osim u svrhu lečenja, biljke su se koristile i za uspostavljanje dijagnoze. U topli oblog travar bi nakapao esenciju neke biljke pa bi je prislonio na kožu bolesnika, a po reakciji koja bi potom nastupila, prepoznavalo se oboljenje. Na primer, ako bi na koži ostao beli plik to je značilo da je u pitanju bolest creva, crveni bi ukazivao na otežano varenje, zeleni na sunčanicu, a crni na neku opaku bolest za koju nema leka.
Crna magija
Moćni magijski rituali, naročito oni protiv zla, odvijali su se pod pokroviteljstvom boga Ea.
Ako bi se na zidu kuće pojavila plesan, to bi se tumačilo kao znak nesreće, a da bi se zlo sprečilo, žrtvovao se jarac i to u vreme vladavine istoimenog sazvežđa.
Vavilonski sveštenici praktikovali su i rituale crne magije koji bi trajali celu noć, a neretko su se koristile lutkice koje su predstavljale buduću žrtvu prokletstva čiji je ishod uvek bio fatalan.
magicnazona.rs
