Vavilonsko carstvo prostiralo se na teritoriji današnjeg Iraka, a istoimena prestonica, čiji se ostaci po tvrdnjama arheologa nalazi u blizini grada Al Hillah, sa obe strane reke Eufrat, prvi put se spominje na pločici Sargona Akadskog iz 24. veka pre naše ere, a prevedeno sa sumerskog, znači “božja kapija”.
Kao i mnogim drevnim narodima, Vaviloncima je magija bila sastavni deo života i nerazdvojan deo religije. Vavilon se smatra kolevkom mnogih ezoterijskih veština: vrhovni sveštenik istovremeno je bio moćan mag, iscelitelj, učitelj, duhovni vođa.
Pošto su živeli u delti Eufrata i Tigra, stanovnici ove moćne države često su stradavali od poplava i suša, pa je valjalo umilostiviti bogove u čiju su se čast održavale raskošne svetkovine.
Začetak astrologije
Vavilonci su zvezde smatrali moćnim božanstvima i začetnici su astrologije, mada pomoću zvezda nisu samo predviđali budućnost, nego su im se obraćali i za pomoć izvodeći magijske rituale za prizivanje blagostanja i zaštitu od zla.
Nebo su predstavljali Anu, Enlil i Ea, Veneru su zvali Ištar ili boginja ljubavi, Merkur je bio bog rata, Mars razarač i bog kuge, Mesec je Nanna, bog greha, sunce je Shamas, dok je bog Marduk pandan Jupiteru. Vavilonci su njihova imena dozivali u raznim čaralicama, sa ciljem da se zaštite od poplave, bolesti, suše, neprijatelja ili neke druge nevolje.
Drevna medicina
Isceliteljstvo je takođe istaknuti deo magijske prakse drevnih Vavilonaca, a na velikoj ceni bili su travari. Verovalo se da svaka biljka ima energiju koja iz čoveka tera zle demone – izazivače bolesti.
Sa posebnom pažnjom birali su i ritualno brali svaku travku. Najmoćnijim biljem smatralo se ono koje je raslo na visokim planinskim visoravnima jer je bliže bogovima pa je lekovitije. Za lečenje bešike koristio se žuti šafran, za vitalnost se upotrebljavao napitak od belog luka, dok se protiv kašlja i grudobolje uzimala trava po imenu pasji jezik.
Biljke su, osim zbog lekovitih svojstava, bile cenjene i zbog afrodizijačkog dejstva, s tim što su one sa “ženskom energijom” namenjene nežnijem polu, a one sa “muškom energijom” njihovim partnerima. Travar je mogao da se osamostali nakon dugogodišnjeg šegrtovanja, pod uslovom da tokom tog staža napravi novi lek, a receptura se obavezno zapisivala na glinene tablice za buduća pokolenja.
