Fišer je svoj proizvod ponudio NASA-i i nakon brojnih testova, NASA je odmah kupila 100 takvih penkala za 6$ po komadu, a zatim ih dodatno modifikovala kako bi ih prilagodila svemirskim misijama. Dodata je čičak traka kako bi se olakšalo nošenje, plavo mastilo zamenjeno je crnim, a dugme je premešteno sa strane.
Ubrzo su i drugi proizvođači počeli da plasiraju na tržište svoje varijacije na svemirsko penkalo.
Da se vratimo sada na anegdotu s početka teksta. U samoj priči ima istine, smo je ona malo drugačija. Naime, NASA zaista jeste u jednom momentu započela rad na razvoju svemirskog penkala, ali je to iziskivalo dodatne troškove, pa je ubrzo napušteno. Projekat je stopiran i američki astronauti su se vratili korišćenju običnih olovaka, kao što su to sve vreme činili Rusi.
Međutim, tvrdnja da je NASA u taj projekat uložila milione je budalaština, pošto je svemirsko penkalo na kraju razvijeno u privatnoj režiji i nije bilo finansirano od strane vlade. Fišer ga je razuvio nezavisno od NASA-e, uloživši sopstveni novac i na kraju jednostavno prodao gotov proizvod… i Amerima i Rusima.
