Svaki roditelj je dužan da od deteta zahteva određene stvari koje su dobre za njega i njegov razvoj.
Kažnjavanje dece je jedna od disciplinskih metoda koja se primenjuje kada su deca nestašna i ne slušaju.
Učiteljica i majka Kristina Klemer otkriva da je primenjivanje metode ukazivanja na posledice mnogo efikasnije od kažnjavanja.
Naime, ukazivanje na posledice ne podstiče strah i dovodi do toga da se dete oseća posramljeno.
Ona je svom sinu da pije iz staklene čaše kad je navršio šest meseci.
Kako kaže, ljudi su je često pitali da li će se čaša razbiti i neće li on prosuti vodu, a odgovor je – naravno da hoće. Reč je o prirodnoj posledici u najjednostavnijem obliku!
Slomljena čaša je prirodna posledica ispuštanja te iste čaše iz ruku, te užurbanosti ili nepažnje.
U slučaju prosipanja, prekidamo ono što radimo i počistimo za sobom. S vremenom te posledice uče dete da bude pažljivije jer shvata šta se događa kada nije pažljivo.
Prirodne posledice se mogu primeniti na sve oblike ponašanja od najjednostavnijih stvari do onih komplikovanih situacija poput tretiranja braće i sestara s poštovanjem i ljubaznošću.
Kristina Klemer koristi prirodne i logične posledice kod kuće jer ne želi da se njena deca ponašaju dobro zbog straha od kazne nego da čine pravu stvar jer razumeju uticaj svojih postupaka.
Istraživanja su potvrdila da kazne nisu delotvoran način učenja mališana da učine pravu stvar.
Umesto toga, kazne podstiču decu da lažu o svom ponašanju, te se srame i osećaju loše. Takođe, loše utiču na povezanost između roditelja i dece, koji je najmoćniji alat roditelja kad je u pitanju uticaj ponašanja.
Dete koje razume prirodne posledice svojih postupaka naučiće da donosi odgovorne odluke, a ne da bi izbeglo kaznu.
Donosiće dobre odluke i onda kada roditelji nisu prisutni jer će razumeti razlog tih odluka. Kada pogreše shvatiće da je posledica pravedna iako možda neprijatna.
Primer prirodne posledice:
Dete je ostavilo svoje igračke napolju u dvorištu iako ste mu rekli da ih pospremi. Padala je kiša i neka od igračaka se uništila i mora da se baci. U slučajevima u kojima nema prirodnih posledica ili su posledice daleko u budućnosti kako bi bile delotvorne, okrećemo se logičnim posledicama.
Logične posledice su one koje su povezane s detetovim ponašanjem, ali ne događaju se prirodno već ih mi odrasli stvaramo.
Primer 1:
Vaše dete se uzastopno diže iz kreveta noću i budi vas.
Posledica: Ujutro objašnjavate da ste preumorni da napravite doručak jer ste se više puta budila tokom noći. Moraće da prihvati najjednostavniji mogući doručak.
Primer 2:
Vaša ćerka ima napade besa svaki put kad treba da ide kući nakon igre kod drugarice.
Posledica: Odbijate sledeći poziv na igru, te joj objašnjavate da ne može ići kod drugarice sve dok ne počne smireno da odlazi kući kada se igra privodi kraju.
Primer 3:
Vaš sin je udario dugo dete u parku
Posledica: Govorite mu kako mu da ne možete da mu verujete da se igra samostalno kada povređuje druge. Mora da stoji uz vas sve dok ne predstavlja opasnost za druge.
Ova posledica treba da bude izrečena u što neutralnijem tonu. To nije lekcija, jednostavno objašnjavate uticaj njegove odluke i dajete mu do znanja da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Takođe, možete objasniti dugotrajne prirodne posledice:
“Ako ćeš povrediti drugu decu, ona neće hteti da se igraju s tobom.”
