Ova žena je napisala predivno pismo svojoj bebi, koje zaista zaslužuje da bude pročitano
– Ti se nećeš sećati kako sam stajala u kupatilu, u porođajnim bolovima, prestrašeno gledajući u Mesec, znajući da mi uskoro dolaziš na ovaj svet, dok sam ti šaputala, “mi ovo možemo”.
Ti se nećeš sećati kako si me gledao kad si se rodio, i kako sam te privukla na svoje grudi i rekla ti: “Hej, bebo”.
Ti se nećeš sećati kako si mi izlečio slomljenu dušu. Kako si ispunio moje srce. Bila sam slaba pre tebe i ti si me učinio “celom”.
Ti se nećeš sećati kako sam te s ponosom gledala gde god da si krenuo, i kako si za mene uvek bio najlepši dečak u prostoriji.
Ti se nećeš sećati kako si me zasmejavao svim blesavim stvarima koje si radio. Videla sam kako je nežno tvoje srce.
Ti se nećeš sećati kako sam ti sklanjala kosu s čela i kako si me gledao. Bez ijedne reči, naše duše su pričale sve ono što reči nikad ne bi mogle.
Ti se nećeš sećati naših festivalskih “golicanja” i kako sam uvek varala samo da te držim blizu i pokrijem to slano malo lice poljupcima.
Ti se nećeš sećati koliko sam puta otišla u krevet strahujući da sam loša majka. Radim li ja ovo dobro? Jesam li pogrešila? Mogu li da budem majka kakvu zaslužuje?
Ti se nećeš sećati kako se moje srce slomilo i svaki put naraslo kad si progovorio, prohodao… gledala sam pesak kako pada u peščanom satu i bila sam više nego radosna gledajući te kako rasteš.
Ti se nećeš sećati kako sam ti držala stopala u ruci, zamišljajući kako će jednog dana biti veća od mojih, i kako ću te morati pustiti.
Ti se nećeš sećati, ali ja hoću…I čuvaću te uspomene u svom srcu za nas oboje.
