Jedan od naziva za sedmicu po Uskrsu je prazna nedelja. U istočnoj Srbiji se ona praznuje – da bi bila rodna godina, to jest da polje ne bude prazno.
Svaki deo Srbije ima neka svoja verovanja i običaje u vezi sa nedeljom nakon naradosnijeg hrišćanskog praznika – Uskrsa. Neka su se zadržala, a neka vremenom nestala.
Jedan od naziva za sedmicu po Uskrsu je prazna nedelja. U istočnoj Srbiji se ona praznuje – da bi bila rodna godina, to jest da polje ne bude prazno. Naročito se u ovoj sedmici svetkuje prazni četvrtak. U ovim predelima su, počev od praznog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, odnosno nisu orali ni kopali, niti uprezali oraću stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.
U ostalim, pak, predelima nisu takođe radili u četvrtke ovog razdoblja, koje su nazivali beli ili zeleni četvrci. U narodu se kaže da je Vaskrs glavni praznik u godini, jer su tada zalihe hrane na izmaku. Zato je i razumljivo što je u osnovi praznovanja ove sedmice staranje o hrani i rodnosti letine.
Stil / srpsko-nasledje.rs
