3. Tajna sijajuće lepote
Lepota žene
Lepota, to je prirodno stanje žena. Čitajući o mitskim i bajkovitim heroinama i boginjama, uvek susrećemo opis njihove zračne lepote. Sijajuće. Uprkos različitim percepcijama standarda ženske lepote u različitim kulturama, mitskim i bajkovitim lepoticama kod svih naroda je zajedničko to da je, po opisima, iz njih zračio sjaj.
U ajurvedi se opisuje to začenje koje izlazi iz čoveka, ono daje sjaj očima, blistavost osmehu, koži blistavu svežinu, a licu spokojan izraz čiste sreće. Prema drevnoj nauci, to je prirodna pojava.
Tokom vremena, lepota se samo pojačavala pošto je sa starenjem i životnim iskustvom, žena bila mudrija, duhovno rasla, sticala žensku snagu u služenju porodici i društvu.
Spoljašnjost je bila deo ženske magije – magije ljubavi. Naši preci koristili su u svojim nošnjama dobro osmišljene kombinacije boja, ornamenate, oblik i kroj – svaki od ovih detalja nosio je sakralno (misteriozno i duboko duhovno) značenje i imao je određeni energetski uticaj.
To isto su doprinosili i ukrasi koje je nosila žena, drago kamenje – sve je to imalo važno značenje, da žena ojača svoju povezanost sa suptilnim svetovima, harmonizuje sebe i prostranstvo.
Magična je bila i frizura. Kosa je provodnik kosmičke energije ( kosa – reč srodna kosmosu). Duga kosa je omogućavala da se akumulira i koristi ta energija različito u zavisnosti od situacije. Na primer, kosa skupljena na vrhu, obezbeđivala je ženi veliki priliv energije, po principu piramide. Kosa skupljena niže, na potiljku, pomagala joj je da uđe u stanje poslušnosti i duboke poniznosti.
4. Tajna sreće
Sreća žene
Izgubivši sebe, žene su sada spremne da traže sreću u bilo čemu. Da se poredi sa muškarcima, da pokuša da „dobije od njih sve“. Danas je moderno biti „kučka“. To je jedini način da budemo srećne – tako nas uče neki psiholozi. Na žalost, to je dobrovoljno zakopavanje žene u grob sopstvene sreće.
„Voli sebe, ne obaziri se ni na šta i u životu te očekuje prosperitet“, otprilike tako nova psihologija predlaže ženi da se ponaša, to je ponašanje takozvane „kučke“.
Još do nedavno samo izgovoriti tu reč bilo je nepristojno u normalnom društvu. A sada mnoge predstavnice lepšeg pola sa ponosom izjavljuju: „Ja sam kučka.“
Ljubav i mekoća su glavno oružje nežnog pola. Poznato je da u vaseljeni nema veće sile od sile ljubavi. Ova energija je u stanju da promeni sve. Stoga se najjači može nazvati onaj koji najviše voli. Snaga žene je u njenoj sposobnost da voli i njenoj milosti. Niko i ništa ne može tome da se suprotstavi. U drevnim vremenima, govorili su da je prava žena – ona koja pobeđuje bez borbe. Kada se žena uči da bude agresivna, lukava, uvredljiva ili optužujuća, ona gubi svoju snagu.
5. Tajna harmonije
Harmonija
Kako da današnja žena vrati svoju božanstvenost? Stanje spokojne sreće?
„Ja – to je duša“, to je sakralno znanje koja omogućava ženi da bude smirena, voljena i srećna ceo život. To nije bila tajna samo njene sreće, već i zalog prosperiteta države. Kako se manifestuje ovo znanje?
Žena oseća: „Ja sam Duša.“
Koje su osobine duše? Duša je večna, zato nema razloga za strah: problemi dolaze i odlaze, a život nikada ne prestaje. Duša puna ljubavi – ne traži ljubav, što više voli, tim je više srećna. Duša – to je sreća, biti srećan je – normalno. Duša – to je lepota, ona budi najbolja osećanja. Duša – to je saosećanje i dobrota. Duša – to je mekoća i toplina.
Žena sledeći svoju meku prirodu koja voli, uvek je privlačila jakog, blagorodnog muškarca. Ovo je zakon harmonije. To je zakon života, koga su poznavali i praktikovali naši preci. Čistota, dobrota i mekoća žene bila je garant njenog srećnog života.
Tako su predstavnice lepšeg pola ceo svoj život bile pod zaštitom muškaraca: prvo je bila pod zaštitom svog oca i braće, a zatim – pod zaštitom svog muža, a u starosti – pod zaštitom sinova ili drugih rođaka. Ali, ko je podigao takve blagorodne jake muškarce? Žena! Danas, kada se žene žale na jači pol, moraju da obrate pažnju na koji način vaspitavaju svoje sinove.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI…
