Čovek je mnogo više od njegove fizičke pojave i jako je važno razumeti ono što nazivamo svojim “Ja”.
Ako je bilo koji od delova neše duše ili tela neuravnotežen u bilo kom smislu, mi patimo, a tada je teško napredovati.
Svako od nas ima odgovornost da pronađe cilj svog postojanja. Ako nemamo cilj i nameru u životu, onda gubimo sposobnost planiranja, nemamo mogućnost šireg pregleda i što je najvažnije, naši talenti propadaju.
Život bez cilja je izvor zbunjenosti i frustracija i neretko tada izlaz tražimo u opijanju i niskim strastima. U tome samo tonemo sve dublje i sve više gubimo sebe i svoju svrhu.
Jednostavno rečeno, treba preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ako krivimo druge ljude, vreme, državu, sudbinu, onda ništa ne postižemo, naprotiv, samo dalje stagniramo.
Cilj našeg postojanja je napredovanje, iskustvo, rast. Ako taj proces sabotiramo svesnim okrivljavanjem drugih i ignorisanjem sopstvene odgovornosti, onda radimo protiv sebe i činimo uzaludnim ovaj život koji nam je dat kao dar.
Zajednička karakteristika svih ljudi koji ne preuzimaju odgovornost za svoja dela je da za svoje neprijatne doživljaje krive sve i svakoga, osim same sebe. Takvi ljudi za sve loše postupke i poroke nalaze opravdanje. Oni kažu: “Nisam mogao da odolim”. Istina je, međutim, da su ipak mogli!
