“Savremene žene nisu spremne da se odreknu svog prethodno izgrađenog identiteta i to govori o njihovim vrednostima. Danas nije smisao pronaći muža, udati se, roditi decu i biti majka, a kasnije i baka, već se traži ostvarenje svojih potencijala i u drugim ulogama“, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević i dodaje da otpor prema braku postoji i kod mladića i kod devojaka: „I jedni i dugi su gledajući svoje roditelje zaključili da je brak nešto loše i da oni neće tako.
I dok mladići odugovlače sa odrastanjem, u ozbiljnom emocionalnom vezivanju vide robiju i gubitak slobode, devojke su sklonije traženju neke idealne, a samim tim neostvarljive kombinacije. Kada emocionalno nezreli ljudi uđu u brak, retko zajedno sazre u njemu. Uglavnom su to nestabilni brakovi koji se razvode, a deca koja imaju infantilne roditelje često su zakinuta u svom razvoju“, kaže dr Milivojević ističući da ljudi ne bi trebalo da ulaze u ozbiljnu vezu sve dok ne osete da je to ono pravo.
A kako ćemo znati da je to ono pravo? Onda kada u brak ne stupamo zbog neplanirane trudnoće, težnje za boljom ekonomskom situacijom i udobnijim životom, zbog pritisaka porodice i okoline, zbog toga što mislimo da smo već prestari da se nadamo nečem boljem, zbog toga što se to od nas očekuje… Onda kada u brak stupamo zato što nas dvoje to tako želimo i zato što želimo da tu odluku, uz tortu, podelimo sa svima koji nam nešto znače i zato što želimo da se u tu odluku umeša i država. Ali da li nam čak i ta rešenost dopušta da polažemo pravo na nekoga i na nešto do kraja života?
“Verujem da neki činjenicu da njihov partner ‘pristaje’ da se venča doživljavaju kao dokaz velike ljubavi i da se zato opuštenije osećaju u braku. Ja, inače, preporučujem mladima da uđu u brak jer to nije ništa stašno. Ali danas u braku ili izvan braka sigurnost i garancija ne postoji. Ne treba se previše opuštati i smatrati da time što smo u braku imamo pravo da zahtevamo od supružnika da ispunjava nekakve dužnosti i slično. Umesto da se zahteva od partnera, danas treba da se on ‘mami’ da bi se ponašao na određen način“, kaže dr Milivojević.
“Sudbonosno da“ nas, dakle, ne lišava obaveze da ulažemo u svoju ličnost, u svoju decu, u svoj seksualni život, u svoja kulinarska umeća, u svoje zavodničke sposobosti, u svoj brak. U suprotnom, ostavićemo, ili ćemo biti ostavljeni. Statistika je neumoljiva (videti okvir!) i govori nam da razvod danas nije bauk kao što je bio pre pedeset godina. Naprotiv. Ljudi danas ostavljaju i ostaju ostavljeni i sve im je manje važno šta će okolina reći na to i koliko će papira pri tom morati da popune.
