Možda sam bliža klimaksu nego pubertetu, možda nemam ni kučeta ni mačeta, ali valjda bi to trebalo da bude isključivo moja stvar
Četdeseti rođendan je sve bliže a pitanje ”Kad ti više misliš da se udaš?” nikako da nestane, jer ga slušam više od jedne decenije. Ponekad pomislim, da sam rodila dete kao jedva punoletna, sada bi ono imalo otprilike isto godina kao ja tada. Ali nisam. Ko sam ja? Žena koja je stigmatizovana jer nema ni muža ni decu i kojoj po difoltu nešto fali/ neviđeni je drkoš pa je niko neće.
Daleko od toga da je samoća moj izbor ali je očigledno postala moj stil života. Onog života za koji svi oko mene misle da bi znali pametnije i bolje da ga prožive da su na mom mestu. Rodiš se, progovoriš, prohodaš, ideš u jednu pa u drugu školu, upišeš fakultet, diplomiraš, zaposliš se, udaš se, rađaš decu i to bi trebalo da bude to. Čim iskočiš iz tog šablona, onda krenu priče da si neozbiljna, nespremna za kompromis, da previše komplikuješ i slično.
Ovakav muškarac umire za tobom: 5 znakova da vas sudbina veže
Rodbina i prijatelji te gledaju sažaljivo i ”dobronamerno” komentarišu, u zavisnosti od toga koliko su (ne)srećni u svojim pričama, ali najbitnije je da su pred svetom oni ostvareni porodični ljudi. Kako vreme ide, legendarno pitanje o udaji smenjuje se sa pitalicom što sebi ne rodim dete, jer za to mi muž ni ne treba, samo bi me nervirao. Valjda njima u ušima jače bije klatno na mom biološkom satu nego meni samoj.
Pošto imam manje godina radnog staža od onih u kojima slušam kako bi trebalo ovo ili ono da uradim, da se sredim, pa Bože moj, ako ne ide i razvod je za ljude, jedno pitanje se nametnulo samo po sebi – da li je bolje biti raspuštenica ili usedelica?
Mislim da bi mi društvo u kom živim pre oprostilo ovu prvu varijantu. Da li sam mogla da se udam? Jesam. Zašto nisam to najbolje znaju oni sa kojima sam pričala o zajedničkom životu. Imala sam tu sreću da su oni koje sam volela voleli mene, ali ko kaže da svaka priča uvek ima srećan završetak? Možda ljubav pokreće svet ali ponekad, nažalost, jednostavno nije dovoljna pa sam zato odabrala da budem baba- devojka umesto brakova koji bi se, sasvim izvesno, raspali.
Nisam više pametna da kažem da li sa godinama kriterijumi rastu ili opadaju ali me fascinira stav ” Nisi ni ti više prva rosa da možeš da biraš”. Kad si bliža petoj nego četvrtoj deceniji, nakupi ti se prilično iskustva koje ne bi imala da si pre 10- 15 godina uletela u brak. S druge strane, zato što si u ovim godinama solo deluješ ko lak plen i kao da ti na čelu piše ” Navalite, oženjeni, jer meni opasno ističe rok upotrebe pa što onda da ne spojimo lepo i korisno ? ”.
KAD TI MUŠKARAC OVO KAŽE, BUDI SIGURNA DA TE MNOGO VOLI: 13 rečenica koje izgovara samo zaljubljen muškarac
Naravno, ima tu i razvedenih, slobodnih, čak i mojih vršnjaka ili starijih koji i dalje tripuju da su u prvoj polovini svojih dvadesetih. Ne znam da li je samo realno ili je pomalo i tužno što više ni ne očekujem da se neko potrudi da me zaista upozna, jer što bi on glumio zainteresovanost i razvlačio se sa mnom nedeljama kada može da se ogrebe za seks kad plati 2 pića nekoj ko je bar 15 godina mlađa od mene?
A ako me pitate da li mislim da su mi zaista prošli svi vozovi mogu da vam kažem ovo: moja lokomotiva se očigledno negde usput zaglavila pa kasni sa ulaskom u stanicu, ali mogu u život da se kladim da će stići.
besnopile.rs
