U gotovo svakom društvu postoje osobe koje su pričljive, ali i one koje vrlo malo govore. Oni glasniji često vole da raspravljaju i prepričavaju svoje doživljaje. To ne znači da su pametniji od ostalih već samo više vole sa drugima da dele svoje misli ili čak da zadivljuju ostale.
Pričljivci su stoga previše zaokupljeni svojim pričama pa ne stignu da slušaju druge, a često ni ne promisle o onome što su upravo rekli.
S druge strane, oni koji ćute i strpljivo čekaju druge da kažu ono što žele, a kada oni sami nešto kažu često mogu iznenaditi svojom inteligencijom. Ujedno, ćutljive osobe su često jako kreativne, zanima ih umetnost, a u tišini mogu najbolje da stvaraju.
Vole da podstiču razgovor o različitim temama, ali ne uživaju u raspravljanju i dugačkim razgovorima. Iz rasprava uvek uče nešto novo, ali nisu uvek spremni da iznose svoje mišljenje.
Karakteristike ćutljivih osoba
Ćutljive osobe su previše zauzete razmišljanjem pa ne govore puno.
Osobe koje manje pričaju, jako puno pišu i čitaju.
Tihe osobe imaju jači mozak jer mnogo više razmišljaju i mogu posvetiti vreme upijanju iz okoline.
Ćutljive osobe nisu nedruželjubive, nego se više posvećuju učenju nego pričanju.
Osobe koje su tihe vrlo pažljivo i mudro biraju svoje reči.
Tihe osobe ne brbljaju nego slušaju i iznose činjenice i zaista pomažu pri donošenju odluke.
