4. Izađi napolje i igraj se
Da sam mogla da biram, nacrtala bih se ispred TV-a i gledala crtaće po ceo dan. Umesto toga, mama bi samo viknula iz kuhinje: “Idi napolje da se igraš!” Vozili bismo bicikle od jutra do mraka, trčali kroz prskalice, ležali u travi i posmatrali oblake. Ponekad bih se s knjigom zavukla na drvo i zadubila u čitanje sve dok je ne bih čula da me doziva na večeru. Sve to naučilo me je samostalnoj, kreativnoj i aktivnoj igri.
5. Vikend je za porodicu
Vreme smo provodili s familijom, uključujući babe, dede, ujake, tetke i rodbinu. Okupljanja nisu bila po pozivu već su svi uvek bili dobrodošli. Uvek je bilo hrane, smeha, i nije bilo drugih planova osim da provodimo vreme zajedno. Ponekad sam želela da budem više kao druga deca, koja idu da prespavaju kod prijatelja ili sa njima na put, ali, kad se sad osvrnem, imam pregršt uspomena na ljude koji mi najviše znače u životu – moju porodicu.
6. Sve pada u vodu kad postanete baka
Najdraže mi je kad gledam kakva je moja mama s mojom decom. Jako ih voli, ali na drugi način nego što je volela mene. Mekša je, manje stroga – umesto da postavlja pravila, više voli da ih krši. I, mada sam sada stroga mama, znam da ću jednom, sa svojim unucima, biti drugačija, iako ću jednako da ih volim.
huffingtonpost.com/detinjarije.com
