Kučka raspolaže magičnom papučom, krojenom po meri muškarca. Tako da ne oseti koliko je spljeskan, kako se njime vešto rukuje i kako nema dva minuta slobodnog vremena da bi uživao u onoj deklarativnoj slobodi, u koju se kučka kune.
Ubih se pokušavajući nešto da naučim od njih, ali sve što uspevam je da im se divim do imbecilnosti. Najdalje dokle sam stigla u pokušaju da izdresiram unutrašnju kučku je da papuču nosim u zubima. I da mašem repom, kad vidim gazdu. I da legnem kad mi kaže “lezi”. A najređe kaže “lezi”, majku mu sadističku!
Psihijatri otkrili tajnu: Pročitajte ljude za samo 7 sekundi
Zastranila sam načisto, vidim.
Ja sam izdajica i sramota za sve kučke moga roda i čak i u trenucima najvećih dometa (kad mi neko kaže “baš si kučka”) ja od zadovoljstva komplimentom počnem da predem. I ode sve u peršun.
Zato što, da biste išta postali, morate imati u sebi materijal od koga ćete početi. Alat čini zanat, slažem se, ali građa čini gradilište i nema tog viska i mistrije kojima ćete umutiti jaja.
Ako imate kučka gen, gazdovanje umesto gazde ići će vam sasvim prirodno. Imaćete tako budnu pažnju, zahtevne navike i gust raspored, da će gazda vrlo brzo prilagoditi sve svoje obaveze vašim potrebama za redovnom šetnjom, kupovinom kitnjastih povodaca i vašoj neobuzdanoj želji da mu donosite štap.
Kučka je muškarčev najbolji krotitelj.
Ako ovo liči na “pas je čovekov najbolji prijatelj” to je samo zato što kučka zna šta radi.
Rispekt, kučke. Carice ste. Ali, mjauuuuu, bre!
Mi veštičje drugarice ne uživamo u vlasničkim odnosima. Kao mačka koja drži do sebe (ah, pleonazam) ne mogu da cenim svog ljudskog ljubimca po veštinama koje je naučio i spremno ih izvodi, da bi svom egu obezbedio hleb nasušni. Volim svog ljubimca onoliko koliko on voli mene. Spremna sam da ga obožavam, jedem mu iz ruke i spavam u krilu. Ali ako me zaključa u kuću i ne nahrani me pet dana, izgubiću strpljenje čim ulovim sve miševe, muve i bubašvabe i izoštrim kandže na svim zabranjenim mestima. Iskočiću kroz odžak, provući se kroz ključaonicu, proći ću kroz zid. A na ulici se uvek nađe neko da kaže “maco, joj, što si lepa, dođi, mac, mac!”
I tako mac po mac, ode maca kroz vratanca.
“Mačka je životinja superiorna u odnosu na psa, u svakom pogledu. Ona neće umreti od gladi zbog pogrešno usmerene odanosti”… piše u jednom priručniku o mačkama.
Ali lako je crno beliti među životinjama. Kučka je u svakom pogledu superiorna u odnosu na psa, takođe. A mačka nije superiorna u odnosu na kučku, samo je… mačka.
Tamo gde se strast susreće sa predatorskim instinktima, mesto je za otklon mudrosti u odnosu na superiornost.
Ako ste unutrašnja mačka, savladajte bar neke kučkaste veštine na poršini. Korisno je.
Ako ste kučka, sigurno već znate da predete po potrebi.
Tako ćete bolje sačuvati muškog ljubimca od krađe i povređivanja.
I to je sav moj ustupak ženskočasopisnim savetima o tome kako da odradite sav posao umesto muškarca, tako da on misli da se silno naradio i da je sav zaslužan.
Inače, ono što stvarno mislim o mačkama i kučkama je puno prostije. Zver je zver.
Autor: Aleksina Đorđević
