Bako moja mnogo te volim. Znam da si sada negde na drugom svetu i znaš sve, ali ipak moram da ti kažem.
Nisam te grlila onoliko koliko sam htela. I ti i mama ste uvek nekako teške za grljenje. Stalno si bila stroga i retko si pokazivala nežnost. Tako je tebe tvoja mama učila, tako si ti i moju mamu, pa i ona mene.
Ali ja bih sada da te zagrlim još jednom.
Znaš bako – sigurno znaš, jer na nebu svi sve znaju – moj mačak Micko je umro i mnogo sam tužna. Sada je negde tamo gde si i ti. Znam da si govorila da ne voliš mačke, ali ja ti nikada nisam to verovala. Znam da si uvek bila nežna sa životinjama i koliko god da si odbijala da priznaš, videla sam tu nežnost u tvojim očima. Tvoje oči nisu mogle da me slažu. Zato te sada molim da ga pronađeš tamo na onom svetu i da ga čuvaš. Bako, čuvaj mi Micka, a jednog dana ću i ja doći kod tebe da vas oboje izgrlim i izljubim.
Voli te tvoja unuka
