Da biste shvatili kako se neko formira kao pesimista ili optimista treba da razumete koncept da naša podsvest određuje naš mentalni stav i stepen optimizma, odnosno pesimizma. Hoće li naša svest da proizvodi pesimizam ili optimizam zavisi od toga šta je uskladišteno u podsvesti. Ako stavljamo smeće u kantu za smeće, samo smeće možemo da izvadimo iz nje. Ako punimo glavu negativnostima, tada samo negativnosti, tj. pesimizam mogu da izlaze napolje. Zato ne treba da dopustimo da naš um postane kanta za mentalno smeće.
Naša podsvest registruje 4 triliona informacija u sekundi. Naša svest registruje samo 7 informacija u sekundi. Ukoliko slušamo radio ili TV dok nešto radimo i mislimo da ništa nismo čuli, setimo se da imamo dva uha koja sve čuju, a podsvest sve registruje. Zato budimo selektivni sa svim informacijama koje dolaze prema nama i kada smo ih svesni, a i kada nismo. Sve biva zabeleženo na nivou podsvesti koja diktira naše ponašanje. Koliko god nam se čini da je svest ta koja odlučuje, to je velika zabluda jer će svest uvek da odradi onako kako podsvest nalaže i u skladu s podsvesnim programima bez obzira šta mi na svesnom nivou mislimo.
Svest će na kraju naći vrlo dobra obrazloženja da bi opravdala sebe i da objasni zašto smo postupili u skladu suprotno od odluke koju smo doneli na svesnom nivou. Podsvest je ta koja caruje i vlada nama, a na nama je da vodimo računa šta ima pristup našoj podsvesti. Treba se što manje izlagati negativnostima, po mogućnosti eliminisati negativnosti gde god je to moguće. U skladu s tim, i sve dnevne novosti preko medija su uglavnom nepoželjne jer je malo lepih i inspirirativnih novosti. Takođe je dobro menjati programe podsvesti, tj. negativnosti uskladištene u našoj podsvesti.
