Dženet Vulf, specijalista za partnerske odnose, tvrdi da su i lične uvrede izuzetno jako sredstvo manipulacije. U komunikaciji dvoje ljudi koji su u emotivnoj ili prijateljskoj vezi to se svodi na “ti” rečenice kojima optužujemo drugu stranu u raspravama. “Ti si grozna osoba, ne umeš da pokažeš ljubav i zbog tebe se ovako ponašam”, ili “ti nisi dobar prijatelj, nikada te nema kada si mi potreban”, klasični su primeri ovakve vrste maniuplacije.
Pored vređanja, etiketiranja, laži, pretnje i ucene uobičajeni su načini manipulacije, kao i ismevanje tuđe ličnosti. Ona je vrlo česta u poslovnim odnosima, tvrde stručnjaci, i vrlo uspešno uspostavlja kontrolu nad nekim, jer je nedostatak samopouzdanja najčešća psihološka “boljka” modernog čoveka, pokazuju istraživanja.
Pretnje odbacivanjem su, takođe, vrlo moćno sredstvo manipulacije, a psiholozi tvrde da se on najčešće sreće u vaspitanju. Majke su, na primer, sklone da kažu detetu: “ako ne budeš dobar, ja više neću da se igram sa tobom”, što iako nije zlonamerno, mališanu šalje potpuno pogrešnu poruku. Vrlo često koristi se i “agresivno zapitkivanje” koje pretpostavlja da na svaki odgovor sledi novo pitanje “zašto”. Na taj način uništava se autoritet sagovornika i argumenti preobličavaju u formu koja odgovara manipulatoru.
Manipulacija, međutim, može biti upakovana i u “lepe reči” i nasmejano lice. Naime, laskanje i ulagivanje odlično manipulišu drugima, možda čak i bolje nego uvreda. Iako stvaraju suprotne efekte, u prvom slučaju manjak samopouzdanja i sumnju u sopstvene vrednosti, u drugom precenjivanje sposobnosti i jačanje narcisoidnih osećanja, oba načina izuzetno su moćna. Izazivanjem intenzivnih osećanja komplimentima i prenaglašenim izlivima ljubavi stvara se nerealan osećaj pripadnosti i bliskosti. A mnogima to jako nedostaje.
Manipulacija se, tvrde stručnjaci, toliko provlači kroz komunikaciju, bilo o kome da se radi, da je, maltene, nemoguće zaštiti se ili je izbeći. Ako smo samosvesne i stabilne ličnosti možda ćemo umeti da se odupremo manipulaciji na poslu, ali će uvek postojati neko na koga smo posebno osetljivi i ko ume da nam “pronađe žicu”.
Mnogi od nas su, posmatrajući ponašanje svojih roditelja, i sami preuzeli ovaj vid komuniciranja.
