Kaputo je uzeo 40 mladih ljudi i podelio ih u parove. Stavio ih je da sede u slabo osvetljenoj sobi sa razmakom od jednog metra između njih. Osvetljenje je bilo takvo da ljudi mogu da vide izraz lica i čak i manje promene, ali nisu mogli baš najbolje da razaznaju boje i nijanse. Jednu polovinu parova je postavio tako da gledaju jedno drugome u oči, dok je druga polovina gledala u zid. Kaputo im nije rekao koja je svrha ovog eksperimenta, kako ne bi mogli da falširaju odgovore, već su samo znali da je u pitanju medicinsko istraživanje.
Nakon tačno 10 minuta, učesnici su popunili upitnik o tome šta su doživeli u sobi, i tada su otkrivene neke prilično intrigantne informacije. Za početak, oni koji su gledali u oči parnjaku su bolje opažali boje i zvukove nego oni koji su gledali u zid. Zanimljivo je da je čak 90 odsto onih koji su gledali u parnjaka reklo da su videli kako im se lice krivi, 75 odsto njih su utripovali monstruozna stvorenja, a 15 odsto njih je reklo da im se parnjak (kog su prvi put u životu videli) u jednom trenutu pred očima pretvorio u preminulog rođaka (majku, oca, baku…).
Naučnik kaže da je ovo zanimljivo otkriće na kom još mnogo treba da se radi, ali da za sada još uvek nije jasno zbog čega tačno dolazi do ovakvih halucinacija.
