Ukoliko pratite vesti o istraživanju svemira, verovatno je do vas u jednom trenutku došla i ova čuvena anegdota u kojoj se ogleda večito prepucavanje i takmičenje između Rusije i Amerike.
Radi se o tome da je NASA uložila mnogo novca i angažovala brojne stručnjake da razviju penkalo koje bi moglo da piše u uslovima nulte gravitacije, dok su Rusi (sa smeškom ispod brkova) u svemir jednostavno nosili obične olovke.
Međutim, prava priča je malo drugačija od ove čuvene anegdote.
U početku su se na svemirskim misijama koristile obične olovke, jer klasična hemijska olovka nije mogla da radi bez gravitacije. Međutim, obične olovke su bile potencijalna opasnost u svemiru, pošto su se lomile i njihovi parčići su mogli da upadnu u oko astronauta ili da oštete sofisticirane instrumente na svemirskom brodu.
1967. godine, nakon rigoroznih testova, NASA je odobrila Svemirsko penkalo marke Fisher za korišćenje na svemirskoj misiji Apolo. Danas ovakva penkala koriste i Ameri i Rusi na svojim svemirskim misijama sa ljudskom posadom, a dostupno je i nama običnim smrtnicima. Naime, danas svemirsko penkalo može kupiti bilo ko.
Svemirsko penkalo, takođe poznato i kao “Zero Gravity Pen”, koristi patrone mastila pod pritiskom – kompresovani azot usmerava specijalno mastilo nalik na gel i može da piše u uslovima nulte gravitacije, ali takođe nesmetano vrši svoju funkciju i na masnom, ili mokrom papiru i može pisati čak i pod vodom, a ne smetaju mu ni veoma niske, ni veoma visoke temperature.
Razvio ga je tim stručnjaka koji su činili Austrijanac pod imenom Friedrich Schächter (tvorac ideje svemirskog penkala), Američki industrijalac Paul C. Fisher (koji je izmislio specijalno mastilo za svemirsku olovku – thixotropic ink) i austrijski mehaničar Erwin Rath. Penkalo je proizvedeno u Nevadi i patentirano kao “Antigravitaciono penkalo” 1965. godine.
