Želim staromodnu ljubav u kojoj stvari idu polagano, gde ne skačemo odmah u najveću brzinu. Želim da idem na dejtove, želim da razumem osobu i slušam njene priče, gledam kako se ponaša uživo, a ne na internetu.
Želim da me neko pozove na pravi dejt, a ne u neobavezni izlazak. Želim da provodim sate spremajući se i plešući u sobi s prijateljicama. Želim da dođe po mene i da imam leptiriće u stomaku dok idem ka njegovim kolima.
Želim da sedim s njim u restoranu i ozbiljno razgovaram o važnim stvarima. Ne želim da slušam tračeve niti da pričam o najnovijim trendovima. Želim da razgovaram o životu i otkuda dolazimo. Želim da slušam šta on ima da mi kaže dok sedi preko puta mene i želim da on isto to radi za mene. Ne želim da se takmičim za pažnju s njegovim mobilnim telefonom.
Želim da kasnije idemo u šetnju, jer je večera prošla jako dobro. Želim da hodam pod uličnim svetlima, smejem se i osećam se punom nade. Želim da me odveze kući i otprati do ulaznih vrata. Želim da osetim onu nervozu i uzbuđenje oko toga hoće li me možda poljubiti pre odlaska, ili ćemo neočekivano provesti noć zajedno i odmah se ubaciti u veću brzinu.
Ali više od svega ovoga, želim da stvarno kaže ono što misli kad me doveze. Želim da bude iskren povodom toga da li mu je bilo zabavno i želim da stvarno i misli to ako kaže da će me nazvati ili da ćemo se videti ponovo.
Ne želim danima da čekam i da se nadam da će mi poslati sms poruku ili napisati o meni nešto na društvenim mrežama. Želim da me nazove; želim da čujem njegov glas. Ne želim igrice, ne želim pravila, želim iskrenost i želim da bude direktan sa mnom.
