Poučavali su nas mnogo toga o prirodi negativnosti i prirodi greha, ali nam nikad niko nije rekao da je jedan od najvećih grehova neživljeni život.
Poslati smo u svet da živimo u punoći sve ono što se budi u nama i sve što nam dolazi. Jedinstveno je iskustvo biti kraj samrtničke postelje nekoga ko je ispunjen žaljenjem, čuti ga kako bi voleo još jednu godinu da čini stvari koje je njegovo srce oduvek sanjalo, ali je verovao da to ne može učiniti dok se ne povuče u penziju.
Uvek je odlagao san svoga srca. Puno je ljudi koji ne žive svoje živote kako zaslužuju. Mnoge stvari koje ih odvraćaju od ostvarenja njihovog života su pogrešne. To su samo slike, prividi u njihovim mislima. Pravih prepreka uopšte nema. Ne bismo nikada smeli dopustiti našim strahovima ili očekivanjima drugih da upravljaju našom sudbinom – piše Opušteno.
Privilegovani smo time što još imamo vremena. Imamo samo jedan život i sramota je ograničiti ga strahom i pogrešnim preprekama. Irenej, izvrsni filozof i teolog drugog veka, reče: Slava Božja je čovek koji živi u punoći. Divno je zamisliti da je pravo božanstvo prisutnost u kojoj su sva lepota, jedinstvo, kreativnost, tama i negativnost usklađeni. Božanstvo ima takvu strast stvaranja i instinkt za puno ostvarenje života. Ako dopustite svojoj prirodi da oživi, onda će sve doći u ritam. Ako živite život koji volite, primićete zaklon i blagoslove. Ponekad oskudica blagoslova u nama i oko nas proizlazi iz činjenice da ne živimo život koji volimo, radije živimo život koji se očekuje od nas. Padamo izvan ritma sa tajnim belegom i svetlom naše vlastite prirode.
Oblik svake duše je različit. Postoji tajna sudbina za svaku osobu. Kad pokušavate oponašati druge ili gurate sebe u neki kalup, izdajete svoju osobnost. Trebamo se vratiti unutarnjoj samoći da ponovno pronađemo san koji leži u srcu naše duše. Trebamo osećati san sa divljenjem deteta koje prilazi blagu otkrića. Kad ponovno otkrijemo našu detinju prirodu, ulazimo u svet nežnih mogućnosti. Nakon toga pronaći ćemo sebe učestalije na mestu lagodnosti, radosti i slavlja. Pogrešni tereti otpadaju. Dolazimo u ritam sa samima sobom. Naš glineni oblik postupno uči hodati lepo na ovoj predivnoj zemlji.
opusteno.rs
