Svakog jutra imam svoj ritual, verovatno kao i svi vi. Tako i moj komšija.
Kuvam kafu, palim pljugu, uzmem srk kafe i naravno, odma’ me protera.
Ja trk u WC, i taman da se opustim, kad ono komšija udario Hilti-jem kao
da mu život zavisi od bušenja. Prešlo mi u naviku da ga psujem dok sedim
na šolji. Nekako mi nije dosadno. Pre neki dan, doživim najveće iznenadjenje
u zadnjih mesec dana… Sedim na šolji, mir i tišina oko mene. Nekako mi
nedostaje buka. Sad moram da čitam tekstove sa praška za pranje. Razmišljao sam
čak i da odem doistog tog komšije, da ga zamolim da me pusti 15 minuta u
svoje sveže renovirano kupatilo, samo da čekiram radove.
reklame
loading...
