Narodne magične reči za večnu ljubav: Povodom Svetog Trifuna opet će biti priča o zaljubljivanju, leptirićima u stomaku, a evo kako su se nekada mladi “nalazili u snu i na javi”, zašto su ponedeljkom ugovarane svadbe, a subotom žene tukle muževe.
Moguće da je pripomogao i Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, ali mnogi srećno oženjeni Srbi, pogotovo vremešniji, i ne slute da su “u san došli – na javi ostali”. Za razliku od aktuelnih đuvegija, koje su u brak namamile udavače sa silikonskim adutima, nekadašnje cure su svoje prirodne čari dopunjavale raznim bajalicama ne bi li u svoje mreže ulovile onog na kojeg su bacile oko. Tako u Čačku i okolini i danas postoji verovanje u bajalicu koju potencijalna udavača primenjuje kad se prvi put na nebu pojavi mlad mesec.
Evo recepta, koji pominje etnolog Dragomir Antonić u knjizi “Običajnik kod Srba”.
“Kad se prvi put ugleda mlad mesec treba ispod leve noge uzeti malo zemlje, zaviti je u parče hartije i skloniti. Za vreme večere prvi i poslednji zalogaj hleba se posoli, zagrize, a potom neprimetno sakrije. Prilikom polaska na spavanje sastave se zemlja, hleb i so u jedan zamotuljak i stave pod jastuk na kome će se spavati. Dok se to radi u potaji glasno se izgovore reči bajalice: ‘Meseče novače, tako ti zemlje i neba, soli i hleba, reci mi za koga ću se udati’.”
Ovu bajalicu, koja u san priziva lik ili ime suđenog proverile su mnoge generacije devojaka u Čačku, navodi Antonić.
A valja znati i to da se ponedeljkom ugovara ženidba, udadba, kumstvo, dok utorkom to valja izbegavati, jer je brak sklopljen na taj dan bez izgleda na uspeh, veruje narod.
Četvrtkom, koji se smatra najboljim u nedelji, obavljaju se svadbeni ispiti, dogovori i pripreme da bi mladenci bili srećni i dugovečni s brojnim porodom.
Neverni i loši muževi bi subotom trebalo da beže iz kuće, jer je Bog dozvolio ženi da toga dana može da bije svoju jaču polovinu!
Nedeljom, koja je blagi dan, dozvoljeno je da udavače obavljaju poslove kao što je vez, štrikanje, heklanje i šivenje, jer se to radi za tri kuće – roditeljsku, svekrvinu i svoju.
Sijaset je i prazničnih običaja kojima se pomaže sudbinski susret bliskih duša.
Tako su, da bi prepoznale budućeg muža, ili namamile đuvegiju u bračne okove cure u okolini Vlasenice na Mali Božić, pre svanuća, pred kuću bacale obuću da vide sudbinu, jer se verovalo da se neće udati ako se obuća okrene ka kući.
Te noći su devojke u san tonule sa zagriženom jabukom pod jastukom namenjenom momku kojeg žele da im u san dođe, navodi etnolog amater Dragovan Lazarević – Laza, novinar Tanjuga, u knjizi “Nenačeta voda”.
