Biti dobra osoba – to je časna stvar. Voziti pripite prijatelje kući, tešiti one slomljena srca, uvek nešto staviti u ruku koju je ispružio siromašan čovek, slušati nekoga ko je otvorio dušu – sve su to predivne, snažne stvari koje mogu da promene život. Ali ne možete pronaći svoju sreću i snagu u stvarima koje radiš samo za druge.
Divno je kad si nekome rame za plakanje, podrška, kad si tu za osobe koje voliš – ali je važno da znaš jednu vrlo važnu stvar: ne možeš pomoći svima.
I ne moraš biti tu za svakoga, celo vreme.
Nema sumnje da je život težak. I ljudi trebaju jedni druge – kao oslonac, za ljubav, za snagu.
A ti? Ti si ona koja to pruža, iskreno i drage volje. Ti si blagoslov.
Ali ponekad moraš i sama sebi biti blagoslov.
Ne možeš uvek druge stavljati na prvo mesto. Napravi mali odmor i pruži sebi ljubav, otkrij šta ti treba i kreni za time. Ponekad moraš da staviš sa strane druge osobe i njihove potrebe i voleti ih iz daljine, dok otkrivaš ko si.
Jer ti moraš sama da shvatiš da si predivna osoba, nesebična osoba i to ne smeš nikada da promeniš. Ali isto tako treba da znaš da je sasvim u redu da ponekad budeš sebična.
I da je u redu kada ne možeš biti svake sekunde u danu ono što je drugima potrebno. Ti ne možeš da izlečiš svako slomljeno srce, popraviš svaku vezu, modricu ili ožiljak. To je nemoguće.
To ne znači da ne moraš pokušati, da ne moraš iskreno da voliš da budeš ruka podrške i razumevanja. Ali ipak treba da prihvatiš da nisi osoba koja mora biti to sve uvek i u svakom trenutku.
Jer time nisi ništa manje posebna. Time si samo još više: iskrena u pokušaju da ne izgubiš samu sebe u pomaganju drugima.
Nakon svog tog uklanjanja bola, smirivanja nemirnih duša, višesatnih telefonskih razgovora ili držanja za ruku nekoga ko grca u suzama, kada se sve oduzme i sabere, a ti se osećaš umorno i iscrpljeno – znaj da ne možeš uvek biti tu za svakoga, bilo kad. I to je u redu.
Jer moraš biti tu i za sebe.
Jer ti si i više nego dovoljna.
