Biti dobar iziskuje rad na sebi, trud i razmišljanje u odnosima sa drugim ljudima. Od toga je mnogo lakše jednostavno biti lenj i ispadati đubre. Pošto nemaju naviku da razmišljaju, kreteni se mahom kreću u krdima, a pošto u svojim životima ne rade ništa pametno (čak i kada imaju posao / porodicu) više zuje okolo i bukvalno preplavljuju ulice, klubove, kafiće i sva slična mesta za druženje i upoznavanje.
Evo nekoliko razloga zašto je mnogo lakše naleteti na kretene nego na dobre ljude:
Okupljaju se tamo gde ima alkohola
Kafići i klubovi su kretenima nešto kao prirodno stanište. Ako se toči alkohol, šansa da ćeš naleteti na kretena se ustostručuje. Kada se još i ti malo nacvrcaš, postaješ lepak za sve te zgubidane.
Osim toga, alkohol ima to nezgodno svojstvo da i iz dobrog čoveka izvlači ono najkretenskije na površinu, tako da se i relativno fini ljudi u prisustvu čašice utapaju u gomilu. Na takvim mestima je često veoma teško razlikovati istinskog, izvornog kretena od dobrog čoveka koji se samo ponekad ponaša loše.
Ipak, u većini slučajeva možeš mirne duše da pretpostaviš da ako se tip ponaša kao kreten, verovatno jeste kreten.
Kretenizam je zarazan
Kreteni se množe poput zombija. Ne samo što privlače druge kretene, već i u normalnim ljudima izazivaju takve emotivne reakcije, koje ih vremenom pretvaraju u kretene.
Recimo da te neki kreten povredi u životu, uvredi te ili ti nanese bilo kakav emotivni bol. Umesto da izađeš na kraj sa svojim povređenim osećanjima, lakše je jednostavno postati ono što te je povredilo. Ovo je u psihologiji poznato kao “nagon da se ponovi trauma” – u praksi se jednostavno kaže “postaješ isti kao on”. Umesto da se izboriš sa svojom traumom, ti ćeš po inerciji njegov način ponašanja primeniti na neku drugu osobu. To je isti onaj princip koji čini da neko ko je zlostavljan u detinjstvu ponovi zlostavljačko ponašanje na svome detetu.
I tako se kretenizam širi poput zaraze.