Da li ste znali da su izrazi “Dragička” i “Radio Mileva” nastali po istinitim likovima, i to prilično sličnim? Jedna je bila Beograđanka, a druga Crnogorka – a obe su imale fantastičan talenat za saznavanje i širenje vesti i tračeva.
Kad vam neko kaže :”Reci dragička!” znate da slede jako dobre vesti. Za ovaj izraz možemo da se zahvalimo jednoj staroj Beograđanki, gospođi Dragić, o čijoj sposobnosti saznavanja vesti i dan-danas kruže legende. Ona je, naime, uvek prva znala sve pikanterije iz tadašnjeg džet-seta, pa možemo i da je nazovemo i pretečom modernih tabloida.
Njene informacije dugo bi se prepričavale po visokim krugovima i postala je nadaleko poznata kao pouzdan izvor pikanterija. Kasnije, kada bi neko poželeo da ispriča trač, rekao bi “Kaži Dragićka”, a ako druga strana odgovori sa “Dragićka”, čula bi trač. Slovo ć je vremenom prešlo u č.
Da parira ovoj sveznajućoj Beograđanki mogla je samo izvesna Mileva iz Crne Gore, koja se ipak bavila tračevima u nižim slojevima društva. Legenda kaže da se Mileva udala u Buronje u Vukoviće, a poreklom je iz sela Mali Stup iz Vasojevića, i preko rodbinskih veza njena naklapanja su obilazila Crnu Goru i brda – celi svet tadašnje civilizacije.
Njen lik postaje karakterna osobina početkom 20. veka, nastankom radija, koji su u to vreme imali samo retki, stoga su se vesti mahom prepričavale. Kako to obično biva, vesti koje idu “od usta do usta” vrlo često izgube svoju prvobitnu verziju, te se na kraju vrlo malo (ili nikako) podudaraju sa prvobitnom.
